Grčka ipak pred bankrotom

Njemačka gubi strpljenje sa Grčkom. Kancelarka Angela Merkel Atini očigledno ne želi davati dodatnu finansijsku pomoć. Nezamislivo je da Merkelova po treći put izađe pred poslanike Bundestaga i zatraži njihovu podršku za treći paket pomoći, piše Sueddeutsche Zeitung:

“Ponekad je dovoljno zbrojati jedan i jedan kako bi se zaključilo da ovo neće izaći na dobro! Postoje samo dvije mogućnosti za zatvaranje nove rupe u grčkom programu sanacije: ili sami Grci moraju više štedjeti ili im Evropljani moraju dati dodatne milijarde finansijske pomoći. S obzriom da ni jedna ni druga varijanta očigledno ne dolaze u obzir, vlada premijera Samarasa će u septembru morati saopštiti da je platežno nesposobna. Jasno je da gledano iz pravnog ili političkog aspekta praktično ne postoji način da se Grci izbace iz eurozone. Jedino bi Evropska centralna banka indirektno imala mogućnost da Atini obustavi dotok novca i time Samarasa praktično prisili na izlazak. Za grčku vladu bi takvo napuštanje eurozone bilo povezano sa nepredvidivim rizikom, u svakom slučaju većim nego za preostale zemlje eurozone. Ipak grčka vlada će se očigledno morati upustiti u tu avanturu,” piše Sueddeustche Zeitung.

Istom temom bavi se i list Die Welt:

„Ove sedmice se u Atini očekuje dolazak Trojke. Eksperti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropske centralne banke i Evropske komisije bi trebali ispitati da li Grčka može ispunjavati svoje obaveze. Grci su obećali da će zauzvrat, za paket pomoći od 130 milijardi eura, provesti brojne reforme. Pored ostalog bi se trebao smanjiti dug, državni izdaci bi trebali biti smanjeni isto kao i mirovine, a trebao bi biti smanjen i broj državnih namještenika. Grčka neće dobiti pomoć iz paketa za spas, sve dok Trojka ne obavi svoju misiju. Ta misija bi trebala biti završena tek u augustu. Isplata sljedeće tranše pomoći bi ako izvještaj bude pozitivan po Atinu, mogla biti isplaćena u septembru. To bi međutim bilo kasno, saopštilo je nedavno grčko ministarstvo finansija. U tom prelaznom periodu bi Grčkoj bila potrebna pomoć između deset i 50 milijardi eura, ali MMF očigledno odbija dati dodatnu pomoć. Time postaje veća mogućnost da bi Grčka u septembru mogla bankortirati,” piše Die Welt.

Norveška mora postati kritičnija

Berliner Tageszetung piše o obilježavanju godišnjice atentata u Norveškoj. Anders Behring Brejvik je 22. jula 2011 usmrtio 77 osoba.

„Norveška se nakon terorističkog akta nije mnogo promijenila kao što se očekivalo, nadalo i strahovalo. To je djelimično komplimet jer Norvežani i dalje vjeruju u svoju humanu pravnu državu. Istovremeno je norveško društvo u svojim debatama malo otvoreno i pluralističko, to se ni nakon napada nije promijenilo. Napredna stranka FRP, poznata po netrpeljivosti prema strancima, čiji je član dugo bio i Anders Brejvik je poslije masakra izgubila na popularnosti. Prema najnovijim anketama, FRP je ponovo na 22,8 procenata, što znači da je druga po snazi politička grupacija u zemlji. Kada tuga prođe, mora početi i suočavanje sa događajima. Norveška mora da nauči da postane kritičnija,“ piše list Tagesspiegel.

Obamina obećanja – mrtvo slovo na papiru

List Leipziger Volkszeitung piše u masakru koji se desio u jednom kinu u SAD i u kome je smrtno stradalo 12 osoba:

„U pozadini ovakvih zločina je najčešće narcističko oboljenje, osjećaj počinioca da je gubitnik, da ga društvo ne želi. A zatim slijedi djelovanje koje je najčešće preuzeto iz filmova, video-snimaka, računarskih igara ili priča. Na kraju to postaje pitanje sredstava, to jest, konkretnog pristupa oružju. I dok je u Njemačkoj posljedica masakra u Gutenbergovoj gimnaziji bilo pooštravanje pravnih odredbi o posjedovanju oružja, tako nešto je u SAD i dalje nezamislivo. Obamina predizborna obećanja su odavno samo mrtvo slovo na papiru,“ piše Leipziger Volkszeitung.

Autorka: Belma Fazlagić-Šestić

Odg. urednica: Zorica Ilić