Demokratija se teže "prima" na istoku

Ponovno se jedna članica Evropske unije nalazi na meti kritika Evropske komisije. Kao što je pre nekoliko meseci to bio slučaj sa politikom mađarskog premijera Viktora Orbana, tako je sada predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo neuobičajeno direktno kritikovao vladu Viktora Ponte u Rumuniji.

"Načela pravne države i nezavisnost pravosuđa su u Rumuniji ugroženi. Događaji u Rumuniji su ozbiljno poljuljali naše poverenje u tu zemlju", rekao je Barozo prilikom predstavljanja najnovijeg Izveštaja o napretku te zemlje.

Sličnu ocenu je dobila i Bugarska

U izveštaju o napretku te zemlje takođe se navodi da ranije zacrtani ciljevi, kao što su formiranje modernog pravosuđa ili borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ni izdaleka nisu ostvareni.

Jedan od razloga za to Volfgang Hepken, profesor istorije jugoistočne Evrope na Univerzietu u Lajpcigu, vidi u nedostatku demokratskog iskustva u ranijim komunističkim zemljama. U njima demokratija nije funkcionisala ni pre dolaska različitih komunističkih i socijalističkih režima na vlast, a tokom vladavine komunista je nepoverenje u državne institucije samo još poraslo.

Uz to su se te zemlje, napominje Hepken, posle pada socijalizma našle pred istorijski jedinstvenim izazovom: one su istovremeno morale da reformišu i društveni i ekonomski sistem. "To je za ta društva predstavljalo veliki izazov i veliko opterećenje. Ako je neko očekivao da će one odmah razviti besprekornu demokratiju, to je bilo vrlo naivno", smatra Hepken.

Politički protivnici kao neprijatelji

U praksi to znači da političke elite koje su na vlasti pokušavaju da zadrže svoju poziciju. One se pritom formalno kreću u okvirima Ustava, ali ne deluju u njegovom duhu. Različitim trikovima i lukavstvima one pokušavaju da potkopaju sistem nezavisnog pravosuđa, da ograničavaju nadležnosti ustavnog suda ili da zaobiđu načelo međusobne kontrole različitih državnih instanci i institucija.

"U pozadini takvog delovanja temeljni je stav da je moj politički protivnik u stvari moj neprijatelj protiv kojeg se treba boriti svim raspoloživim sredstvima", smatra Franc-Lotar Altman, profesor za međunarodne odnose Univerziteta u Bukureštu.

"Ono što nedostaje je kultura političke rasprave, parlamentarna kultura ophođenja s političkim neistomišljenicima", objašnjava Altman. Sličnu situaciju kakvu sada imamo u Mađarskoj i Rumuniji, pre nekoliko godina smo imali i u Poljskoj kada su tamo zemljom upravljala braća Jaroslav i Leh Kačinjski", napominje Altman. Prema njegovom mišljenju, reč je o nasleđu komunističke prošlosti: "Tada je postojalo samo jedno mišljenje koje je bilo dozvoljeno - mišljenje partije."

Dvostruki aršini?

To je jedan od razloga zbog kojih je Evropska unija uvela monitoring Rumunije i Bugarske. Budući da se kod primanja tih zemalja u članstvo EU prećutno prihvatila činjenica da one ne ispunjavaju u potpunosti stroge kriterijume za ulazak u EU, one su stavljene pod prismotru stručnjaka koji nadgledaju napredak u izgradnji modernog pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ti posmatrači u svojim redovnim izveštajima informišu Evropsku komisiju. U zemljama koje su "na posmatranju" se međutim često prigovara da je ta kritika jednostrana. Tako se jedan mađarski list pita: "Zašto Brisel kažnjava samo istočne Evropljane?" U kritikovanim zemljama je opšti utisak da se EU meša u njihove unutrašnje poslove u meri u kojoj to ne čini kada je reč o zapadnim članicama. Kao primeri se onda rado navode napadi na pravosuđe u Italiji za vreme Berluskonija, proterivanje Roma iz Francuske u vreme Sarkozija ili uticaj desnog populiste Gerta Vildersa na vladu u Holandiji.

I Hepken upozorava da Zapad ne bi smeo da nastupa arogantno kao sveznalica, delom i zbog toga što "suviše često i u zapadnim demokratijama dolazi do neprijatnih ispada". Ali uz sve sličnosti postoje i velike razlike. Jedna od najvažnijih je, uzmimo kao primer Rumuniju - osećaj da se "u okviru borbe za vlast između premijera Pontea i predsednika Baseskua pokušavaju promeniti demokratske strukture u zemlji." To, na primer, u Holandiji nije slučaj - bez obzira na svu opravdanu kritiku politike Gerta Vildersa.

Društva koja još uče

S obzirom na loše ocene koje je Evropska komisija dala i Rumuniji i Bugarskoj ponovo se pokreće rasprava o tome jesu li te dve zemlje prerano primljene u članstvo EU. Franc-Lotar Altman kaže da je to moguće: "Možda smo tada bili previše naivni i prebrzi. To se vidi i u tome što je motivacija za sprovođenje reformi posle učlanjenja znatno opala."

Na umu treba međutim imati da se radi o mladim demokratskim društvima, napominje Altman, i da proces njihove transformacije još uvek nije okončan. "Evropska komisija može da utiče na pravac i intenzitet društvenih promena monitoringom, javnom kritikom i pretnjom sankcijama", smatra i Hepken. To se vidi i u činjenici da su i Viktor Orban u Mađarskoj i Viktor Ponta u Rumuniji povukli neke odluke koje je Brisel posebno kritkovao. A i u Bugarskoj ima pomaka. To je ohrabrujući razvoj i potvrda svima koji smatraju da se tu radi o društvima koja su spremna da uče i koja se nalaze na putu da postanu moderne demokratije.

Autor: Zoran Arbutina
Odg. urednik: Dijana Roščić