Teška ekonomska situacija na Balkanu

Od početka ove godine u zemljama Zapadnog Balkana došlo je slabljenja ekonomskih prilika. Evropska komisija u svom poslednjem, kvartalnom izveštaju o stanju privreda zemlja u procesu evrointegracija, upozorava na nastavak smanjenja bruto društvenog proizvoda (BDP) u Hrvatskoj kao i na kao i na gubitak ekonomskog zamaha koji je krajem 2011. bio prisutan u Srbiji i Makedoniji. Situacija je slična i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a kao jedan od razloga navodi se jačanje ekonomske krize u samoj EU, koja se direktno odražava na evropsku potrošnju i investicije.

Izveštaj Evropske komisije potvrđuje i predviđanja Svetske banke, koja kada je region u pitanju, očekuje značajno smanjenje privrednog rasta u 2012. godini, dok se u sledećih par godina na Zapadnom Balkanu očekuje period tek usporenog ekonomskog rasta i to pod uslovom da situacija sa dužničkim krizama u evrozoni ne eskalira.

„Naglasio bih da je osnovni izazov za ekonomsku politiku zemalja Zapadnog Balkana fiskalni“, kaže Željko Bogetić, vodeći ekonomista Svetske banke. „Javni dug je visok, pogotovo u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji i one se nalaze pred značajnim izazovom fiskalne konsolidacije i obaranja državnog duga, po mogućstvu na način da se očuva privredi rast.“

Nezaposlenost rekordno visoka

I u Svetskoj banci i u Evropsko komisiji upozoravaju na rekordno visoku nezaposlenost na Zapadnom Balkanu, pogotovo među mladima. U izveštaju Evropske komisije stoji da nezaposlenost nastavlja da raste, dostigavši u BiH je 44 odsto, u Srbiji 25, 5, a u Hrvatskoj 16, 4 odsto. U Briselu kažu da je upravo socijalna situacija na Zapadnom Balkanu razlog za veliku zabrinutost. U više navrata se i od evropskih analitičara i političara tako moglo čuti da je u evrointegracionom procesu pored možda vidljivijih političkih tema, ekonomski izazov nešto sa čime se zemlje aspiranti na članstvo u EU moraju najpre suočiti.

„Postoji snažna veza između političkih reformi i ekonomskog stanja zemlje. Reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala utiče pozitivno na poslovnu klimu i imaće efekta i na potrebne domaće i strane investicije na Zapadnom Balkanu. Istovremeno želeli bismo da vidimo i fiskalnu konsolidaciju i odgovorniju javnu potrošnju u regionu. Previše novca odlazi na potrošnju u odnosu na investicije, što u ljude, što u infrastrukturu“, ističe Peter Polajnar iz Direktorijata za proširenje EU.

Svetlo ipak na vidiku?

U Briselu poručuju da su izazovi privrednog rasta sada prisutni kako u zemlja Zapadnog Balkana tako i u samim članicama Evropske unije. Do kraja ove godine Evropska komisija očekuje da bi BDP trebalo da poraste u Makedoniji za 1,7 odsto, Srbiji i Crnoj Gori za 0,3 odnosno 0,4 procenta do kraj ove godine, dok se za Hrvatsku i dalje predviđa recesija.

Ekonomski stručnjaci ipak imaju optimističan pogled na srednjoročne i dugoročne privrede perspektive na Zapadnom Balkanu i naglašavaju da posle perioda ratnih razaranja i inflacija dolazi faza teških, ali neophodnih i mogućih reformi u privredi regiona.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković