Ima nade za Italiju

Za italijanskog premijera Marija Montija je sve drugo samo ne lagan posao. A sada će profesor ekonomskih nauka morati za svoju zemlju da se zasuče rukave kao ni jedan drugi Italijan. Ne postoji događaj ili razgovor u kojem s evropskim kolegama, ovaj 68-godišnjak ne pokušava da umanji obim krize koji je pogodio njegovu zemlju. Uz to i Monti takođe kreće u ofanzivu. Te tako stalno zahtijeva zajedničku akciju evropskih partnera kako bi se umanjio pritisak koji tržišta vrše na Italiju. A nerijetko se radi upravo o evro-bondovima koej Monti zagovara a njemačka kancelarka Angela Merkel uporno odbija. A ovakva neusaglašenost se prije nekoliko dana na konferenciji Briselskog ekonomskog foruma mogla jasno osjetiti kada je Monti kazao: "Evropa treba da uloži svoje napore da ograniči širenje krize. Jer, širenje finansijske krize bi bilo strašno i učinilo bi nemogućim održavanje budžetske discipline. I vjerujem da zemlje koje su se u EU etablirale kulturom stabilnosti, a tu prvenstveno mislim na Njemačku, moraju da što prije razmisle o tim aspektima."

Novi dugovi - nove nevolje

I upravo ovakve riječi govore pod kakvim je Monti pritiskom. U posljednjih pet godina je industrijska proizvodnja u Italiji opala za četvrtinu. Nezaposlenih ljudi je oko deset odsto. Svaka treća osoba mlađa od 25 godina je bez posla. A eksperti govore da će privredna kretanja i u ovoj godini prije opadati nego rasti. I pored svega toga nacionalni dug prijeti da će preći cifru od 2.000 milijardi evra.

Visoke kamate na nova zaduživanja zemlji donose nove nevolje. Izgleda da će Italija vrlo uskoro zatražiti pomoć Evropske unije. No, treća najveća ekonomija evro-zone biće malo prevelika da bi se ugurala pod evropski kišobran. I stoga mnogi ekspoerti procjenjuju da je Italija u stvari veći problem evro-zone nego što je to Španija. Ali, Monti ostaje vjeran svojim stavovima i tvrdi da Italija neće tražiti pomoć iz Fonda za spas evra. Ali, to je stalno tvrdio i njegov španski kolega pa je na kraju zatražio sredstva iz Fonda za spas evra kako bi se spasile španske banke. Monti kaže da je Italija discipliranija nego druge zemlje koje je pogodila kriza. Uostalom pokušava da se bori raznim reformama. Te je tako povećao poreze i starosnu granicu za odlazak u penziju. A u srijedu (27.6.) je dobio podršku i spornoj reformi tržišta rada. Tako bi se, između ostalog, omogućilo i lakše raskidanje ugovora između poslodvaca i zaposlenih. No, samo to neće biti dovoljno.

Marko de Andreis iz Evrospkog savjeta za inostrane odnose savjetuje dalje reforme i povlači paralele s Njemačkom. "Moramo da reformišemo tržišta rada. Isto kao što je to u Nejmačkoj urađen o 2004. takozvanim Harc-reformama za smanjenje broja nezaposlenih. Mi moramo uraditi naše sopstvene zadatke", kazao je De Andreis.

Zarobljeni "Super Mario"

Međutim, malo je vjerovatno da će Italijani ćutke prihvatiti nove rezove. Montiju sada više nije lako da dopre do svojih građana. Kada je krajem 2011. preuzeo rukovođenje vladom u Rimu, mnogi Italijani su odahnuli, ali i finansijska tržišta. Jer, turbulentno Berluskonijevo vrijeme je prošlo i konačno je ponovo na djelu ozbiljna politika. Pa čak i ako se Montijeva retorika povremeno tretira kao tehnokratska.

Ali, tu su sada nove iritirajuće brige - mjere štednje. Sindikati su u pripravnosti jer se plaše novih talasa otpuštanja. Kritike stižu i od poslodavaca koji očekuju sada veće troškove. I onda ipak ne iznenađuje da se ponovo javlja Silvio Berlsukoni. Nekadašnji italijanski premijer i populista je megafon nezadovljnika i evro-keptika isključivih prema Evropskoj uniji i mjerama štednje. Tako da je danas, na početku zvani Super Mario, zarobljenik mjera štednje, recesije i poulizma. I kao što rekoh, biće to sve samo ne lak posao.

Autor: Ralf Bozen / Svetozar Savić

Odgovorna urdnica:Belma Fazlagić-Šestić