Bez milosti za stari sistem u Grčkoj

Preteći bankrot, pritisak spolja i socijalno nezadovoljstvo konačno su prisilili Grke na izvesnu pobedu razuma. Samo tri dana nakon izbora održanih u nedelju (17.6.), Grčka je dobila vladu sastavljenu od tri stranke koja će u parlamentu raspolagati sa 172 od ukupno 300 poslaničkih mesta.

Konzervativna Nova demokratija Antonisa Samarasa, socijalistički PASOK Evangelosa Venizelosa i Demokratska levica Fotisa Kuvelisa mogle su da užu u koaliciju i nakon prethodnih izbora 6. maja, ali su tek sada uspele da to i praktično realizuju. Previše je eksplozivno raspoloženje birača u Grčkoj, previše preteća opasnost od bankrota i previše nezaustavljivo jačanje radikalnog Saveza levice Aleksisa Ciprasa.

Pregovori sa EU

Sada je pitanje da li će i kako ta koalicija biti u stanju da reši finansijske, ali i socijalne probleme u zemlji. Nova vlada želi da sprovede politiku štednje i srukturne reforme. Ali dve partije u sadašnjoj vladi su, nakon izbijanja krize 2010. godine, taj kurs u parlamentu odbacile. Samarasova Nova demokratija jednom i umerena Demokratska levica čak dva puta. I sam Samaras je do pre godinu dana bio ubeđen da je politika drastičnog kursa štednje, pogrešan put. Već naredne sedmice lideri koalicionih partija Samaras, Venizelos i Kuvelis odlaze na samit Evropske unije kako bi za grčki narod postigli najbolje moguće rešenje za izlazak iz krize.

Pri tom se, već otprilike, zna šta se može postići, a šta ne. Evropski partneri već su signalizirali da bi mogli da izađu u susret Grčkoj, s obzirom na zakašnjenja u sprovođenju reformi. Procurila je informacija i da bio nova grčka vlada novim obećanjima za suzbijanje korupcije i utaje poreza mogla da postigne nove kompromise koje bi onda narodu prikazale kao plodove svoje nepopustljive politike i novih pregovora. A ako ništa ne postigne u Briselu, opet će krivica pasti na druge.

Ali ko novu vladu sprečava da se ubedljivo obračuna sa korupcijom i utajom poreza, a potom da traži kompromis? Evropa mora pokazati odlučnost. Ona treba da pristane na izvesno labavljenje drastičnih mera štednje, da pristane na impulse u cilju jačanja privrednog rasta i konkretne mere kojima se jača položaj siromašnih slojeva društva. Ali Brisel više ne sme da pokazuje milost prema starom političkom sistemu Grčke.

Komentar: Spiros Moskovu
Odgovorni urednik: Ivan Đerković