Evropi nisu potrebne lekcije o demokratiji

Olakšanje nakon izbora u Grčkoj, tako raspoloženje u Los Kabosu opisuje reporter Frankfurter algemajne cajtunga. Pozitivno su odreagovala i finansijska tržišta, ali ne za dugo. Već tokom popodneva kamate na španske državne obveznice ponovo su nastavile da rastu, da bi u jednom trenutku dosegle sedam procenata, što je najveći iznos od uvođenja evra. Isto se dogodilo i sa zajedničkog evropskom valutom. Do večernjih sati izgubila je sve što je od dobrih vesti u Atini profitirala, piše ovaj list.

Međutim, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo odbacuje sve veće kritike na evropski krizni menadžment i u tome nije bio usamljen. Na njegovu opasku da evropski zvaničnici u Los Kabos nisu došli da bi im bilo održano predavanje, nadovezala se nemačka kancelarka Angela Merkel, rekavši „ovde smo, kako bismo poslali jasan signal da se problemima u evrozoni ozbiljno bavimo.“

Barozo je izbegao da odgovori na pitanje, da li će nova grčka vlada dobiti više vremena za ispunjavanje obaveza, a među kritikama se mogla čuti i opaska da je već sada jasno kako će zvaničnici „Trojke“ (EU, ECB i MMF) oceniti prilike u Grčkoj, imajući u vidu kako su se izborne kampanje odrazile na sprovođenje neophodnih reformi u toj zemlji.

Zemlje u razvoju pomažu Evropi

„Zemlje u razvoju pomažu Evropi“ naslov je teksta u Zidojče cajtungu, o Samitu G20 u Los Kabosu. Nove milijarde u borbi protiv dužničke krize. Međunarodni monetarni fond može da računa na veći obim sredstava u ovom zadataku, zahvaljujući milijardama iz Kine, Indije, Brazila i Rusije. Doduše, izgleda da se pred Evropu postavljaju određeni zahtevi.

Šefica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kirstin Lagard, potvrdila je na samitu da je reč o sumi od 450 milijardi dolara. Mada je o udvostručavanju sredstava namenjenih borbi protiv krize, dogovor naime bio postignut još u aprilu. Pored evropskih zemalja, Japan i Saudijska Arabije izrazili su spremnost da pomognu. Doprinos Nemačke je na nivou od 41,5 milijardi evra. Ali ukupna suma, kojom MMF sada raspolaže, prelazi čak bilion evra, zahvaljujući pomoći još 12 zemalja, piše Zidojče cajtung.

Barozo ozbiljno iznerviran

Samit G20 u Meksiku još nije ni počeo, a predsednik Evropske komisije je već bio zasut kritikama. Barozo ne prihvata lekcije koje pojedini pokušavaju da održe Evropi, a ni nemačka kancelarka nema razumevanja za jednostrane optužbe, komentariše Špigel u svom onlajn izdanju.

Žoze Manuel Barozo je već na početku samita delovao ozbiljno iznerviran pitanjem jednog kanadskog novinara, koji je od predsednika EK želeo da čuje zašto Severna Amerika treba da se bavi problemima bogatih Evropljana. Usledio je iskren i direktan odgovor. Zato što „poreklo“ krize nije u Evropi. Ona je nastala u SAD zbog neuobičajene prakse u poslovanju na finansijskom tržištu. Tim virusom su potom zaražene evropske banke. Ali Evropa nema nameru da optužuje Ameriku, Evropa se nada saradnji, govorio je šef EK.

A onda se na dnevnom redu našla i demokratija. Predsednik Evropske komisije je učesnicima Samita G20 skrenuo pažnju da su zemlje u Evropi demokratske i da se otvoreno bave svojim problemima i procesom odlučivanja. Neke zemlje članice G20 nisu demokratske. Evropi nisu potrebne lekcije o demokratiji, branio se Barozo.

Merkel nema nameru da popusti?

Velt (Die Welt) u svom članku o Samitu G20 tvrdi da je nemačka kancelarka Angela Merkel pod najvećim pritiskom do sada. Amerikanci i Francuzi bi hteli da je smekšaju, ali ona izgleda nema nameru da popusti.

S druge strane, američki predsednik želi da bude praktičan. Obama je najvažnije učesnike ovog samita pozvao na razgovor na marginama samita. On je to i ranije činio, recimo na samitu G8 i takvi razgovori su se pokazali veoma plodnim. Mada je tada na dnevnom redu bio rat u Libiji. Ali Barak Obama je navodno spreman za novu bitku, a to je borba protiv krize evra. Međutim, od Obaminog „kriznog štaba“ za sada nema ništa. Umesto toga, nemačka kancelarka je sa američkim predsednikom razgovarala na samo. Razlog? Nemačke napore u borbi protiv krize, prepoznaju samo neke zemlje, a neke izgleda smatraju da Nemačka treba da učini mnogo više, prenosi Velt.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković