Genocid je zločin države

To je izjavila sociolog dr Janja Beč-Nojman, obraćajući se auditorijumu u jednom od amfiteatara Bečkog univerziteta, dajući pri tom detaljniji osvrt na sadržaj svog postdiplomskog kursa „Ratni zločini, genocid i sećanja; koreni zla: želim da razumem“. Bilo je to jedno od ukupno dva predavanja koje je Beč-Nojman održala boraveći u Austriji, a na poziv bosanskohercegovačkih udruženja „Im-Puls Media“ iz Beča i Centra savremenih inicijativa Austrije – CSI iz Linza.

Cilj tih predavanja bilo je senzibilizovanje austrijske javnosti za probleme nesuočavanja sa prošlošću na prostorima bivše Jugoslavije, te pokušaje određenih političkih elita da zataškaju zločine koji su se desili, odnosno, da ih bagateliziraju.

„Negiranjem genocida stvaraju se uslovi za nove zločine“

„Veliki problem pri tom jeste da se negiranjem genocida stvaraju uslovi za nove zločine, posebno ako imate društvo koje nije doživelo ni krivičnu ni socijalnu pravdu, pogotovo ako imate društvo koje tradicionalno nema tu, da tako kažem, kulturu pravde i koje tek treba da se bori protiv kulture ubijanja. Takav nastup politike u takvim uslovima veoma je neodgovoran, ali ne začuđuje, jer je tim politikama zapravo u interesu da sve gurnu pod tepih. Sa druge strane to je opet i logično, te politike, direktno ili indirektno, još uvek podržavaju ideologije koje su omogućile da se genocid uopšte desi“, objasnila je Beč-Nojman.

Podržavanje ideologija koje su dovele do genocida, po definiciji je ujedno i jedan od kriterijuma samog genocida, dodala je Beč-Nojman, a upravo je definisanje razlika između zločina i genocida bilo ono što je prisutne na Bečkom univerzitetu posebno interesovalo.

„Genocid je po definiciji zločin države. I posle genocida imamo situaciju da se društvo ne distancira od toga i da ideologija koja ga je omogućila i dalje živi. I to je ono što je u stvari najteže i ono što po definiciji razlikuje genocid od zločina. Broj žrtava nije nezanemarljiv, mada se genocid može izvršiti i nad jednim čovekom. Presudna je namera da se potpuno uništi jedna grupa - religiozna, nacionalna, etnička ili rasna – i da se to radi planski, uz svu potrebnu logistiku, i da je to plan državnih struktura“, pojasnila je Beč-Nojman.

Jedna od tema informativne večeri na Bečkom univerzitetu bilo je i negiranje genocida u Srebrenici od strane političkih elita u Srbiji. „Poricanje genocida je njegova zadnja, osma faza, i po definiciji je i poricanje genocida takođe strategija države, jer država ima interes da se izvesne stvari prikriju i ne saznaju. Što je i logično, jer je ideologija koja je genocid omogućila ili organizovala, i dalje na snazi. Na osnovu brojnih istraživanja koja su radili najbolji stručnjaci iz te oblasti, i toga moraju svi biti svesni, a posebno politika“, rekla je Beč-Nojeman, „to poricanje genocida veoma je opasno, jer je preduslov za nove zločine i novi genocid.“

Nastavak devastacije obrazovanja

Tokom boravka u Austriji sociolog dr Janja Beč-Nojman je u više navrata izrazila žaljenje zbog toga što je njen postdiplomski kurs „Ratni zločini, genocid i sećanja; koreni zla: želim da razumem“ ugašen, te što trenutno u celom regionu ne postoji ni jedna katedra na kojoj se na osnovu činjenica podučava o dešavanjima i zločinima u proteklim ratovima.

„Obrazovanje je državna institucija, a u regionu je ono devastirano. To su alarmantni pokazatelji oko te socijalne pravde o kojoj sam govorila. Ne radi se dakle samo o krivičnoj pravdi, radi se i o socijalnoj pravdi u kojoj je devastirano obrazovanje. Nestanak mog kursa samo je nastavak te devastacije obrazovanja. Elita u regionu je spržena i ona je spržena tako što je ili ubijena ili oterana, ili je totalno osiromašena. Nacionalistički koncept je arhaičan koncept – on mora da sprži i uništi. Tako da se može reći da je i nad tom elitom izvršen genocid. Dokazivanja genocida preko reči „destroy – uništiti“, dokazala su da grupa ne mora da bude samo ubijena, već može biti toliko marginalizovana, toliko osiromašena, da postaje irelevantna za zajednicu. Prostor prethodne Jugoslavije je pre Drugog svetskog rata bio dosta nepismen i jadan po tom kriterijumu. Socijalizam je iznedrio elite, a nacionalizam ih je uništio i ceo prostor vratio u taj mračni period u kojem su obrazovani ljudi nepoželjni“, rekla je Beč-Nojman.

Dodala je, međutim, da ipak veruje u reanimaciju prostora bivše zajedničke države i u dešavanje procesa koji će dovesti do toga da je negiranje genocida u BiH kažnjivo kao i negiranje holokausta u Nemačkoj. „To je dugotrajan proces i neretko se dešava nekoliko desetina godina kasnije. Ali ja moram da verujem da je to moguće, jer ako se ne desi, to bi bila neizmerna nepravda“, objasnila je Beč-Nojman.

Rad na pomirenju

Kao aktivni učesnici tog procesa vide se i organizatori predavanja u Beču i Lincu, članovi bosanskohercegovačkih udruženja Centar savremenih inicijativa Austrije – CSI iz Linza i „Im-Puls Media“ iz Beča. „Smatramo da je jako važno raditi na pomirenju i suočavanju sa istorijom i raditi na rasvetljavanju istine. U Beču i Austriji živi veoma veliki broj ljudi sa naših prostora i njima je to pomirenje jednako potrebno kao i ljudima koji žive na tim prostorima. Ovde imamo odraz svega onog što se dešava u maticama. Istovremeno, smatramo da na prosvetljenje ne treba čekati da ono dođe i da se desi, već da na njemu treba raditi. Raditi na pomirenju, na dijalogu, na istini, i to istovremeno na raznim mestima i u različitim državama“, objasnio je predsednik udruženja „Im-Puls Media“, dr Ajdin Halilović.

Shodno tome, dodao je dr Halilović, „Im-Puls Media“ će nastaviti aktivnosti koje se tiču pomirenja i dijaloga, ali i sa aktivnostima kojima će u Austriji promovisati kulturu Bosne i Hercegovine. „Udruženje uglavnom okuplja imigrante iz BiH i to je udruženje za dijalog, informacije i prosvetljenje. Organizujemo razne kulturne i naučne aktivnosti, seminare, promocije knjiga, izložbe, kao i izlete i ekskurzije. Ljudi koji žive u dijaspori često se nađu u nekom vakumu, pa kao svoju ne doživljavaju ni kulturu BiH, a ni ovde u Austriji se ne osećaju kao na svom terenu. Mi radimo na tome da naši ljudi ne budu u vakumu, već da postanu bogate ličnosti koje se konstantno obogaćuju vrednostima i austrijske i bosanskohercegovačke kulture“.

Autor: Emir Numanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković