Dan borbe protiv dečjeg rada

Zenabu Ilbudu je „velika seka“ u organizaciji „Terre des Hommes“. Zenabu ima svega 20 godina, ali je sama prevalila preko glave ono što sada prolazi pola miliona devojčica u njenoj Burkini Faso – ona je, naime, bila kućna pomoćnica još od devete godine. „Ujutru u pet me je budila šefica da očistim kuću i odem u nabavku. Zatim kuvam, a ako se gazdama ne svidi jelo – onda sam u problemu. Udaraju me ili psuju, u najmanju ruku. Često sama nisam dobijala ništa za jelo. Spavala sam u kuhinji ili hodniku.“

U pitanju je začarani krug – deca rade prinuđena siromaštvom. Radeći teške poslove, nemaju vremena i mogućnosti da pohađaju školu i obrazovanjem se izbave iz bede. Iako je rad dece mlađe od 14 godina u većini zemalja zabranjen, milioni njih rade u Indiji, Kini, Avganistanu, Južnoj Americi i Africi. Skoro dva miliona dece prinudno radi na plantažama kakaa u Gani i Obali Slonovače. U avganistanskim ciglanama recimo, čak 47 odsto radnika imaju 14 godina ili manje.

Malo uspeha u borbi protiv dečijeg rada

Postoje još ugroženija deca – oko 115 miliona njih izloženo je svakodnevnim opasnostima, protiv svoje volje su uključeni u mutne poslove sa prostitucijom ili drogom, a mnoga deca služe kao vojnici u paravojnim formacijama širom Afrike. Dečiji rad nije potpuno iskorenjen ni u razvijenijim zemljama – veruje se da u Turskoj, tokom letnje sezone, 18 od 100 radnika nema navršenih 15 godina života.

Države preduzimaju različite mere, ali očigledno sa malo uspeha. U Burkini Faso recimo vlada sarađuje sa Unicefom i lokalnim organizacijama. Cilj je hitno eliminisati ropstvo, dečju prostituciju, upotrebu dece u vojsci i opasnim poslovima. Herman Zungrana vodi projekat organizacije „Terre des Hommes“ u Burkini Faso: „Trenutno imamo program za 700 devojčica kojima smo omogućili da idu u školu, kao i za 100 devojčica koje uče za razne poslove – imaju praksu na primer u restoranima ili frizerskim salonima. Još stotinu devojčica smo odveli u gimnaziju.“

Lopte koje proizvode deca u Pakistanu

Istovremeno, u zapadnim zemljama deca uglavnom bezbrižno šutiraju fudbalske lopte. Četiri od pet takvih lopti koje dospeju u Nemačku proizvela su deca u Pakistanu. Deca koja nemaju nikakve ugovore o radu, nikakvo osiguranje i koja jedva da su plaćena. Povremeno se zato i u Nemačkoj čuju pozivi da se ne kupuje roba koju su proizvela deca. Problem time nikako ne bi bio rešen – jer ako mali Pakistanac izgubi naporni slabo plaćeni posao, ostaće mu samo da se bavi kriminalom ili da umre od gladi.

Autor: Nemanja Rujević (dw)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković