Dužnička kriza EU centralna tema samita G8

Na imanju predsednika SAD-a u Kemp Dejvidu, udaljenom oko 100 kilometara od Vašingtona, Barak Obama je dočekao svoje goste, šefove država i vlada vodećih industrijskih nacija. Glavne teme sastanka su evropska dužnička kriza i problemi svetske ekonomije. Grupu G8 čine SAD, Kanada, Japan, Rusija, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija. Na sastancima tradicionalno učestvuje i vrh Evropske unije, koji predvodi predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.

Sastanak Obame i Olanda

Neposredno pre početka sastanka G8, Obama se sastao sa novim francuskim predsednikom Fransoa Olandom. Na sastanku u Beloj kući u Vašingtonu predsednici su hvalili dobre odnose dve zemlje. Pritom se pokazalo, da se u borbi protiv evropske dužničke krize obojica više zalažu za snažniji privredni rast nego za politiku stroge štednje, za koju se zalaže nemačka kancelarka Angela Merkel.

Na konferenciji za novinare sa Olandom, Obama je pozvao G8 države da privrednom rastu u Evropi posvete podjednaku pažnju kao i konsolidaciji državnih budžeta. Obama i Oland su se složili da je to pitanje od izuzetne važnosti ne samo za Evropljane već i za čitavu svetsku privredu. Oland je istakao da „privredni rast mora da bude prioritet.“

Kancelarka traži podršku

Merkelova je pre puta u SAD sa evropskim G8 partnerima razgovarala o predstojećem sastanku. „Postoji visoka saglasnost da konsolidacija i rast nisu u suprotnosti“, kazao je njen portparol Štefan Zajbert. Nemačka kancelarka sada je u velikoj meri izolovana sa politikom stroge štednje i sada ozbiljnije razmatra mere za podsticaj privrednog rasta, što su SAD dočekale sa olakšanjem. Obama se pribojava posledica za privredni rast SAD-a, ukoliko evropska privreda na duže vreme izostane kao motor privrednog rasta u ukoliko izlazak Grčke iz evrozone izazove međunarodne turbulencije. Iz američke delegacije se moglo čuti da Obamina vlada brine da bi bankrot Grčke mogao da ima posledice na svetsku privredu, slične kao kada je bankrotirala američka investiciona banka „Lehman Brothers“ 2008. godine.

Pored evropske dužničke krize i političkog haosa u Grčkoj na sastanku G8 će biti reči i o privrednom razvoju, klimatskim promenama i borbi protiv gladi u svetu. Jedna od tema će biti i krvoproliće u Siriji. Svi učesnici su istakli nužnost političkih promena, prenose američki mediji. Čak se ni Rusija nije usprotivila, koja važi za glavnog saveznika sirijskog režima. Mirovni plan Kofija Anana, specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija i Arapske lige, koji predviđa stacioniranje stranih posmatrača potrebno je da odobre učesnici sastanka G8. Biće reči i o nuklearnom programu Irana i Severne Koreje, kao i o situaciji sa ljudskim pravima u Mjanmaru, nekadašnjoj Burmi.

Povlačenje iz Avganistana

Važna tema sastanka u Kemp Dejvidu je i situacija u Avganistanu. Od 2014. godine avganistanske snage bi trebalo da preuzmu odgovornost za bezbedenost u zemlji. Međutim, Francuska ne želi da se pridržava NATO-ovog vremenskog plana za povlačenje međunarodnih vojnih snaga iz Hindukuša. Oland je izjavio da neće odstupiti od onoga što je pre izbora obećao. Francuska se obavezala da će na drugi način da doprinese uspostavljanju stabilnosti u Avganistanu. Države G8 obezbeđuju 80 odsto civilne pomoći u Hindukušu. O povlačenju međunardnih vojnih snaga iz Avganistana govoriće se i na velikom NATO sastanku, koji će se održati u nedelju u Čikagu.

Autor: Boris Rabrenović (dpa/dapd/rtr)

Odg. urednica: Ivana Ivanović