Siromašni Nemci žive u mraku

Hajke sedi u mraku, u dnevnoj sobi. Mirno je i tiho. Bez muzike sa radija, bez brujanja bilo kakvog električnog aparata. Kada želi da jede, Hajke ne može ništa da skuva. Na stolu gore sveće kako ipak ne bi sedela u potpunom mraku. Snabdevači energijom su joj isključili struju budući da više nije imala novca za plaćanje računa.

Hajke nije usamljen slučaj. Na isti način trenutno živi oko 15 odsto stanovništva u Nemačkoj. Prema podacima organizacija za zaštitu potrošača, godišnje oko 600.000 domaćinstava makar privremeno ostane bez struje. Cene električne energije stalno rastu: samo 2011. godine porasle su proseku za oko 10 posto. „Ova povećanja troškova osećaju pre svega oni koji zarađuju malo ili gotovo ništa. Među onima koji više ne mogu da plaćaju svoje račune jeste i veliki broj penzionera i samohranih roditelja“, kaže Birgit Heltgen, iz Udruženja za zaštitu potrošača Severne Rajne Vestfalije, nadležna za pitanja vraćanja dugova. U Nemačkoj su, kaže ona, životni troškovi ionako u stalnom porastu, dok mesečne plate ostaju iste.

Premala primanja i veliki troškovi

Ulrike Mašer, predsednica Socijalnog saveza, upravo iz tog razloga sada traži da veliki energetski koncerni za osobe koje žive ispod ili na granici tzv. socijalnog minimuma, uvedu posebne popuste. „Budući da distributeri energije velikim koncernima daju popuste, odnosno, struju po nižim tarifama, treba obezbediti socijalni popust za siromašna domaćinstva“, kaže Mašer.

Prema njenom mišljenju, problemi s plaćanjem struje, koje u Nemačkoj imaju milioni ljudi, leže prvenstveno u činjenici da sve manji broj nekvalifikovanih, ili građana sa niskim kvalifikacijama, može dobiti stalno zaposlenje. „Većina radi na određeno vreme i pritom ne zarađuje dovoljno. Ni penzionerima nije puno bolje, penzije već godinama nisu porasle. A ako se primanja ne povećavaju, a životni troškovi rastu kao i cene struje, onda je jasno da će ljudi za plaćanje svojih računa imati sve manje na raspolaganju“, zaključuje Ulrike Mašer.

Neotvoreni računi i opomene

Međutim, mnogi za situaciju u kojoj se nalaze ne vide druge krivce osim sebe samih, iako to, prema mišljenju Heltgenove nije u potpunosti ispravno. „Mnogi iz straha više uopšte ne otvaraju poštanske sandučiće jer znaju da su u pismima ionako samo računi, upozorenja, opomene. Većina, a među njima su na prvom mestu penzioneri, jednostavno nema snage da se suoči sa situacijom. Umesto da, recimo, dođu u neko savetovalište, oni zbog stida ne čine ništa. Zatvaraju oči a računi se i dalje gomilaju, iako pomoć postoji“, kaže Birgit Heltgen.

Ona zato apeluje direktno na energetske koncerne da klijentima, kada im isključe struju, kažu da postoje razna savetovališta gde mogu dobiti pomoć. „Mi u svakom slučaju možemo detaljno pogledati i analizirati njihovu finansijsku situaciju i na osnovu toga predložiti neki novi plan vođenja domaćinstva prema kojem će imati dovoljno novca za plaćanje struje. Isto tako, mnogi aparati troše više energije nego što je to potrebno, što mnogi takođe ne znaju, pa u krizi, umesto da štede, zapravo još više troše“, kaže Heltgen i dodaje da je u svakom slučaju najbolje što pre zatražiti pomoć. U protivnom će se problemi samo nagomilavati.

Autori: Arne Lihtenberg / Željka Telišman

Odg. urednica: Ivana Ivanović