Kriza u Evropi ojačala desnicu

Ekonomska kriza muči Evropu i zbog toga već jačaju desničari? To objašnjenje bi bilo previše jednostavno, smatra Florijan Hartleb iz briselskog Centra za evropske studije (CES). Posebno zato što desni populisti gotovo da i nemaju izrađene strategije protiv krize - osim poziva za nacionalnom izolacijom i glasnom kritikom globalizacije.

U Skandinaviji na primer gotovo da se i ne osećaju posledice dužničke krize evra. A ni ilegalna migracija ne predstavlja veliki problem. Ipak i u ovim zemljama na severu kontinenta jačaju desnopopulističke stranke: u Finskoj su na proteklim izborima znatne uspehe postigli "Istinski Finci". Osvojili su oko 20 odsto glasova sloganom "Ne vidimo zašto bismo plaćali za Portugal", objašnjava Florijan Hartleb. A u Švedskoj su desnopopulističke "Švedske demokrate" prvi put 2010. osvojili poslanička mesta mesta u parlamentu.

U tim bogatim zemljama je desnim populistima dobro došao strah građana od mogućeg gubitka svog situiranog statusa, smatra ovaj CES-ov politolog, navodeći da ove stranke biraju većinom ljudi iz srednjeg sloja. Masakr koji je počinio desni ekstremista Anders Brejvik u leto 2011. godine u Norveškoj se međutim ne treba posmatrati kao izraz jačanja jedne nasilničke desničarske scene, nego kao napad pojedinca, upozorava Hartleb.

Duboki koreni
I Nemačku je uzdrmalo nasilje desnih ekstremista. Više od decenije je jedan trio, po imenu Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU), ubijao sve dok mu istražitelji nisu konačno ušli u trag. A taj trag vodi i do Nacionaldemokratske stranke Nemačke, NPD, koja ne samo da se jasno može svrstati u desnopopulističke, nego to i jeste desnoekstremistička stranka, navodi Hartleb.

On međutim skeptično gleda na mogućnost zabrane NPD-a. U susednim zemljama Nemačke je pak na delu jasan desnopopulistički zamah na političkoj stranačkoj sceni. U Belgiji je desnopopulistička i rasistička flamanska regionalna stranka Flamanski interes (Vlaams Belang - do 2004. nazivala se Vlaams Blok) već oko 20 godina jedna od tri najuspešnije stranke. A u Holandiji je proteklih godina dosta birača privukao i u medijima već dosta poznati desni populista Gert Vilders sa svojom Strankom za slobodu.

"Gert Vilders na svojoj internet stranici poziva Holanđane da zapisuju koja kriminalna dela čine istočni Evropljani", pojašnjava Florijan Hartleb strategiju ovih holandskih desnih populista. "Time Vilders potpiruje prigušene strahove."

Ko jača desničare?

Moguće je da je upravo liberalna tradicija ovih zemalja dovela do jačanja desničara, navodi Štefan Zajdendorf, iz Nemačko-francuskog instituta u Ludvigsburgu. Zajdendorf radi na izradi studije koja se bavi desnim populizmom u celoj Evropi. "Ta liberalna vizija jednog univerzalno definisanog stanovništva je proteklih godina pokazala svoje slabosti, zato što nije odgovarala realnosti". To se može videti i u Francuskoj, nastavlja Zajdendorf, gde su u predgrađima nastajala geta dok su se u državi vodile rasprave o univerzalnom građanstvu.

U Austriji su desni populisti čak bili u vladi, u razdoblju kad je Slobodarska partija Austrije (FPÖ) sa svojim tadašnjim predsednikom Jergom Hajderom 2000. godine ušla u koaliciju s konzervativnom Narodnom partijom (ÖVP). Ali i na istoku Evrope su sve jače desničarske stranke. Mnogi posmatrači to vide kao fenomen modernizacije i transformacije. Posle Drugog svetskog rata i u Zapadnoj Evropi je bilo ekstremističkih stranaka leve i desne orijentacije, kaže Štefan Zajdendorf: "Bila je potrebna cela jedna generaciju da bi se ti stranački sistemi modernizovali i učvrstili kako bi nestala ta iskušenja iz prošlosti". Sličan razvoj se, i pored svih razlika između istoka i zapada, može primetiti i u Istočnoj Evropi, smatra ovaj istoričar.

Florijan Hartleb međutim ne shvata Zajdendorfovo mišljenje da transformacija još i 20 godina nakon pada socijalizma služi kao argument za jačanje desničarskih stranaka. Hartleb smatra da nema sumnje u to da se demokratije u centralnoj Evropi, kao u Češkoj, Slovačkoj ili u Mađarskoj nimalo po svom kvalitetu i stabilnosti ne razlikuju od zapadnih demokratija.

Ali upravo u Mađarskoj je trenutno na čelu vlade konzervativni i krajnje evroskeptični Viktor Orban. A i u Slovačkoj i Češkoj su u poslednjih 20 godina desnoekstremne stranke zabežile uspehe. U Poljskoj je desni populizam često povezan s ultra-katoličkim, ponekad i antisemitskim izjavama. "Sve te države imaju svoju tradiciju i treba ih različito posmatrati. Zato bi bilo pogrešno kad bismo ih sve na isti način tretirali kao 'države bivšeg Istočnog bloka'", kaže Florijan Hartleb iz CES-a u Briselu.

Izazovi za Evropu

Međutim, nije baš da ekonomska kriza nema nikakvoj uticaja na desni populizam, smatra istoričar Štefan Zajdendorf. Takozvani gubitnici modernizacije sada su se pojačano okrenuli desnim strankama, kaže Zajdendorf i dodaje da postoji još jedan faktor koji ide u prilog pristalicama desničara: Evropa se suočava s povećanim brojem useljenika, ali nema zajedničke evropske politike useljavanja.

Ako etablirane stranke tu ne znaju kako dalje, onda ljudi traže odgovore na njihova pitanja kod ekstremističkih pokreta, smatra Zajdendorf. Florijan Hartleb smatra da Evropsku unija, njene stranke i institucije imaju određenu obavezu: "Politikom se ne bi trebalo samo upravljati", smatra Hartleb. "Potrebne su i vizije. Evropska unija treba da odgovori na pitanje gde će se nalaziti 2020. godine? A takve velike vizije, opet, mogu da stvore optimizam i izbrišu strahove".

Autori: Dafne Gratvol / Marina Martinović
Odg. urednik: Jakov Leon