Instant-džihadisti problem cele Evrope

Frankfurter Rundšau piše da su se predsednički kandidati u Francuskoj ponovo vratali u predizbornu trku dok vlada pokušava da odbaci kritike povodom policijske akcije u Tuluzu. „Francuska vlada je odbacila kritike da je policijska akcija hvatanja serijskog ubice iz Tuluza politički motivisana. Ministar unutrašnjih poslova Klod Gent je u dnevnoj štampi pozvao sve učesnike da se ponašaju dostojanstveno. Ne sme se zaboraviti da je reč o sedam žrtava među kojima je i troje dece. ‘Neprihvatljivo je dovoditi u pitanje efikasnost policije’, rekao je francuski ministar. Gent je lično nadzirao operaciju u kojoj je ubijen islamski fundamentalista Mohamed Merah.

Merahova majka je puštena na slobodu, a njegov brat je sa ženom sproveden u Pariz radi ispitivanja. Religiozni fanatika Abdelkader Merah je rekao da nije ništa znao o planovima svoga brata, ali da je ponosan na njih.“

TAZ piše o širenju ekstremnog islamizma u Nemačkoj: „Radikalizacija Mohameda Meraha je tipična za džihad. I u Nemačkoj postoje mladi ljudi koje salafisti regrutuju za terorizam. Radikalizacija francuskog ubice nije netipičan slučaj za pobornike džihada u Evropi. Ekstremni životni lomovi, preokreti u biografiji, loša perspektiva, sitan kriminal, česta iskustva sa drogom – sve to odlikuju te ljude, kaže stručnjak za terorizam iz Berlina Gido Štajnberg. Merah je u više navrata bio osuđivan zbog krađa, dve godine je bio u zatvoru gde su ga u svoje redove vrbovali salafisti. I u drugim evropskim državama primećeno je da su zatvori postali teren za indoktrinaciju, te da su u njima veoma aktivni militantni islamisti. Merah je u više navrata boravio u Avganistanu i Pakistanu.

U Nemačkoj takođe postoje takvi slučajevi. Istina se razlikuje od izveštaja u novinama po kojima je džihadizam problem koji u Evropu dolazi izvana. Još pre deset godina taj problem je bio skoro isključivo arapski. Danas je pokret džihad postao multietnički i globalan. Berlin, Bon, Ulm, Esen, Langen – u svim nemačkim gradovima su u toku proteklih godina radikalni islamisti odlučili da krenu u borbu protiv nevernika. Mladi ljudi u njihovim redovima ne zovu se više Ahmed nego Tomas, Erik ili Daniel. Ne radi se o uvoznim teroristima nego o instant džihadistima koji su odrasli u Nemačkoj. Neki od njih su zapanjujuće mladi i često ni ne znaju kako se zove grupa kojoj pripadaju. Njihova radikalizacija se najčešće odvija putem interneta.“

Velt piše o sve raširenijoj pojavi u Nemačkoj da se dementnim bolesnicima daju jaka sredstva za smirenje kako bi se uštedelo na novcu i medicinskom osoblju. Stručnjaci opominju da je u porastu hemijsko nasilje. U Nemačkoj, skoro 250 hiljada ljudi je prinuđeno da uzima jake lekove iako se njima ne leči bolest od koje boluju. Do ovog rezultata došao je Centar za socijalnu politiku pri Univerzitetu u Bremenu. Dementni bolesnici u domovima ili ambulantama tretiraju se tim lekovima kako bi se bili mirni. Lekovi se ne prepisuju kako bi se smanjile patnje bolesnih ljudi nego da bi se štedeo novac i personal, kaže profesor Gerd Gleske. Upravo on tvrdi da se radi o hemijskom nasilju. Davanje ovih lekova bez pacijentove volje ili pristanka rodbine može se uporediti prisilnim vezivanjem bolesnika za krevet. Stručnjaci zahtevaju veće ulaganje sredstava u negu starih ljudi kao bi se sprečila masovna upotreba tih lekova. U godinama koje su pred nama neophodno je izgraditi znatno veći broj domova za stare kako bi se smestio sve veći broj dementnih ljudi.

Handelsblat u članku pod naslovom „Da li zarađujete novac koji zarađujete“ piše da nemačka privreda profitira zbog visoko kvalifikovanih kadrova. Isto tako sve više akademika može sebi priuštiti da budu probirljivi. Ipak, finansijski uspešni su samo oni pojedinci koji su prilagodljivi. Za dalji uspon nemačke privrede, uz činjenicu da je nemačko društvo sve starije, neophodan je dobar kadar. A novih kvalifikovanih stručnjaka gotov da nema. Personal je sve izbirljiviji i činjenica je da sebi mogu da dopuste takav stav. Sve je više onih kojima nije dovoljna samo karijera i posao, važniji im je kvalitet načina života.

Priredila: Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević