Drezden neonacistima ne veruje

Dana 13. februara 1945. godine, nekoliko minuta posle 22 sata, više stotina aviona, uglavnom britanskih, počelo je da bombarduje Drezden. Za 15 minuta tri četvrtine grada bilo je potpuno srušeno. Dva sata kasnije, usledio je drugi vazdušni napad koji je izazvao veliki požar u kojem je poginulo više od 20.000 ljudi.

Istoričari i danas imaju oprečna mišljenje o tome da li je vojni napad i rušenje grada poznatog po baroknoj arhitekturi, uopšte imalo smisla. Napad na Drezden je za nacionalsocijalističku Nemačku bio veliki udarac. Tri meseca kasnije takozvani „Treći Rajh“ bezuslovno je kapitulirao.

Kriminalizacija protivnika neonacista

Od 1956. godine u Drezdenu se svakog 13. februara oglase crkvena zvona. Međutim, od 1998. godine se na taj dan nadvila tamna senka. Naime, desni ekstremisti tog dana organizuju manifestacije na kojima se negiraju holokaust i nemačka krivica u ratu. Na tim manifestacijama nekada je prisustvovalo manje od 100 osoba, ali u poslednjih nekoliko godina broj učesnika na tzv. „posmrtnom maršu“ povećao se na oko 6.500.

Prošle godine je na demonstracijama protiv marša desnih ekstremista učestvovalo 15.000 ljudi. Udruženje pod nazivom „Drezden slobodan od nacista“ organizovalo je demonstracije protiv marša. Vlasti nemačke pokrajine Saksonija smatraju međutim da su demonstracije protiv demonstracija koje su odobrene, kazneno delo. Političarima i policiji u Saksoniji se od tada prebacuje da kriminalizuju protivnike neonacista.

I migranti protiv neonacista

Predsednik Centralnog saveta muslimana Aiman Mazjek podržava takvu formu protesta. Tri poslanika u Nemačkom parlamentu turskog porekla (Sevim Dagdelen, Ajdan Ozoguz i Memet Kilic) nadaju se da će na protestima protiv neonacista učešće uzeti i migranti koji žive u Nemačkoj.

„Oni se više osećaju kao objekti, a ne kao subjekti politike. To mora da se promeni. Migranti moraju da učestvuju na takvim demonstracijama kako bi bilo jasno da se solidarišemo sa našim društvom i Ustavom“, kaže Memet Kilic.

Kilic, koji je i sam pravnik, smatra da je takva forma demonstracija sasvim legitimna: „Ako protiv neonacista maršira više hiljada ljudi, onda oni sami nemaju prostora za marš. Zbog toga ljudima mogu da savetujem da mirno demonstriraju. Mora da bude toliko demonstranata da za neonaciste više ne bude prostora“.

Razdor među desnim ekstremistima

Pet dana kasnije, tačnije 18. februara, biće održan drugi skup na koji su pozvali političari, sindikati i crkve. Pod motom „Više hrabrosti, poštovanja i tolerancije – Drezden priznaje boje“, učesnici žele da se suprostave neonacistima. Još uvek je nejasno da li će se oni tog dana i pojaviti jer desnoekstremne organizacije su najavljene demonstracije zvanično otkazale.

Eksperti za bezbednost to vide kao znak neslaganja unutar desnoekstremne scene. Isto važi i za desnoekstremni NPD (Nacionaldemokratska partija) koja svoje predstavnike ima u parlamentima dve nemačke savezne pokrajine. Trenutno se intenzivno diskutuje o zabrani delovanja te stranke.

Autori: Marsel Firstenau / Mehmed Smajić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković