Berlinale: Za karte se čeka i na -20C

Nemački novinari kažu da se ljubitelji Berlinala lako prepoznaju: satima stoje u redovima za karte, čak i po sibirskoj zimi. Neki od njih su uzeli desetodnevni odmor da bi uspeli da odgledaju sve filmove koje su štiklirali na programu festivala. Prve karte puštene su u prodaju već u nedelju. Na Potsdamer placu je u nedelju na desetine gledalaca čekalo sa sve stolicama na sklapanje, dušecima za plažu, ćebadima i hranom. Treba li ponovo pomenuti da je i nemački glavni grad okovan mrazom?

Prva zvezda – rediteljka Anđelina Džoli

Direktor festivala Diter Koslik već danima u nemačkim medijima najavljuje popularne goste: „Očekujemo da će doći Dajana Kriger, Uma Turman, Antonio Banderas, Izabel Iper, Šarlota Remling, Kijanu Rivs, ako ih ne uplaši velika hladnoća.“

Filmovi će se prikazivati u više od 20 bioskopa, a u prodaju je pušteno oko 300.000 karata. To bi trebalo da znači da svi ljubitelji sedme umetnosti imaju priliku da gledaju željeni film, mada to, naravno, i ne mora uvek da bude projekcija pred koju će, recimo, Meril Strip da prošeta crvenim tepihom.

Popularni gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt raduje se gostima, mada njegovi sugrađani rado gunđaju što im se ometa njihova ustaljena svakodnevica. Berlin očekuje reku od oko 60.000 filmskih obožavalaca, od toga 16.000 filmskih profesionalaca i 4.000 novinara iz okruglo 120 zemalja. Posetioci u proseku na festivalu ostaju dva do tri dana, a tokom festivala se u državnu kasu slije oko 40 miliona evra.

Mnogi od filmskih turista željno očekuju da vide holivudsku primadonu Anđelinu Džoli koja javno izjavljuje da joj više nije dovoljna uloga holivudske zvezde. U intervju nemačkom Špigelu, novopečena rediteljka otkrila je da nikada u životu nije bila srećnija nego dok je snimala svoj rediteljski prvenac „U zemlji krvi i meda“.

Ima li mesta za umetnički film?

Ove godine svoj film na festivalu predstavlja i proslavljeni reditelj Folker Šlendorf koji, kaže, primećuje nezadovoljstvo mlađih kolega: „Nezadovoljni su jer filmskoj umetnosti u Nemačkoj ne pripada mesto koje zaslužuje. Filmovi nemaju čak ni odgovarajuće mesto u TV programu. A umetnički film se bori za opstanak.“

Sa njim je saglasna i nemačka rediteljka Doris Dori i javno izjavljuje da nije oduševljena izborom filmova na ovogodišnjem Berlinalu: „Postoji nerazborit i veoma opasan jaz između filmova za publiku i filmova protiv publike.“

Nemački ministar za kulturu Bernd Nojman za razliku od Dorijeve smatra da za sve ima mesta i za umetničke filmove i komedije koje publika voli. Nojman ima razloga za zadovoljstvo, posebno kada se radi o nemačkoj zastupljenosti na festivalu. Od 395 filmova, u 87 ostvarenja učestvovali su Nemci. Budžet Berlinala iznosi oko 19,5 miliona evra, od toga 6,5 miliona evra daje Ministarstvo kulture.

Dugogodišnjem direktoru Berlinala Kosliku ugovor je nedavno produžen do 2016. Na taj način odato mu je priznaje za dosadašnji trud. Ove godine on je u Berlin doveo 18 svetskih premijera. Nemački ministar kulture je lakonski zaključio da se „ne menjaju konji koji pobeđuju“

Mada nije propustio da doda da bi voleo da se snima više filmova koji se kroz kritičku prizmu bave aktuelnim društveno-sociološkim temama, kontroverznim temama o zaštiti životne sredine, budućnosti, zajedničkom životu. Izgleda da svi zaboravljaju da ni filmovi, ni umetnost ne mogu da menjaju svet.

Autorka: Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević