Da li Grčka želi da bude spašena?

Atinski koalicioni partneri proveli su za stolom pet sati – noćas je saopšteno da su saglasni jedino da smanje dugovanja za 1,5 odsto BDP-a. Nije jasno kako će to biti učinjeno. Dok su premijer Lukas Papademos i šef socijalista Jorgos Papandreu spremni na radikalniju štednju koju predlaže međunarodna Trojka, šef konzervativaca Antonis Samaras i desničara Jorgos Karacaferis žele da izbegnu „siromašenje“ naroda i „revoluciju“, kako je to rekao ovaj potonji.

Koplja se lome oko zahteva Trojke da se smanje plate i u privatnom sektoru, kao i da se do juna otpusti 15.000 državnih službenika. Ukupno bi, do 2015, bez posla moglo da ostane 150.000 vladinih nameštenika. Uz to, predviđeno je osetno sniženje penzija.

Istovremeno, privreda stagnira, upozorava Mihael Haliasos, ekonomista sa Frankfurtskog univerziteta. „Veliki napori se ulažu u smanjenje plata i vladine potrošnje i povećanje poreza, ali nedovoljno pažnje se posvećuje stvaranju uslova za privredni oporavak i rast“, kaže ovaj stručnjak. „Ako Grčka želi da izađe iz krize i otplati svoje dugove, onda mora da stvori produktivnu bazu u vidu privatnog sektora koji je sposoban da gradi, proizvodi i izvozi visokokvalitetne robe i usluge“, dodaje Haliasos.

Političari misle na izbore

Stručnjaci kažu da se Grčka nalazi između dve vatre – narodnog gneva i zahteva Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Atina ne sme da odbaci uslove koje postavlja međunarodna Trojka jer bi to značilo bankrot zemlje, a istovremeno političari ne žele nepopularne mere. „Većina političara misli na sledeće izbore. Zapali smo u ćorsokak jer političari ne žele da rade bilo šta što deluje bolno i što narod neće pozdraviti“, kaže Haliasos.

Iz Brisela stižu oštriji tonovi – šef evrozone Žan-Klod Junker poručio je da neće biti popusta kada je u pitanju privatizacija i kritikovao je korupciju u Grčkoj. Junker ovih dana podseća atinske vlastodršce da ih, bez evropske pomoći, bankrot čeka u narodna dva meseca: „Ako Grčka ne nastavi da sarađuje, onda neće biti moguća isplata neophodne pomoći“, kaže Junker.

Od grčke vlade se najpre očekuje da sa privatnim poveriocima ispregovara otpisivanje duga. Istovremeno se razgovara o novom paketu pomoći evrozone teškom čak 130 milijardi evra. Zato najpre premijer Papademos mora da obezbedi podršku u sopstvenom kabinetu.

Autori: Nemanja Rujević (ard, dw, rtr)
Odg. urednik: Jakov Leon