Zima rumunskog nezadovoljstva

Talas protesta u Bukureštu i drugim rumunskim gradovima izazvala je žestoka debata o reformi zdravstvenog sistema. Niko u toj zemlji ne sumnja da samo reforma korumpiranog sistema zdravstvene zaštite može da donese spas. Reformu je tražio i Međunarodni monetarni fond, na čiju pomoć je ta zemlja upućena zbog teške finansijske situacije.

Protivnici reforme strahuju da će, nakon njenog uvođenja, zdravstveni sistem kontrolisati korumpirane strukture društva. Spor je eskalirao kada je presednik Rumunije Trajan Basesku javno, verbalno napao jednog uspešnog lekara. Popularni doktor, palestinskog porekla Raed Arafat stuirao je u Rumuniji i kasnije oformio veoma efikasan sistem hitne pomoći. On je upozorio da bi nova reforma uništila njegovu mrežu prve pomoći i podneo ostavku na funkciju državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja.

Društvo sa građanima dve klase

Nacrt zakona previđa otvoreno tržište za službe hitne pomoći i spasavanja. Mnogi Rumuni pribojavaju se, međutim, širenja društva sa građanima drugog reda. Oni strahuju da bi privatne spasilačke službe i privatna služba hitne pomoći mogle da se brinu samo o bogatim pacijentima.

Ostavka Arafata nije bila fitilj koji je zapalio ljude i doveo do demonstracija, samo za kritičare reforme. Iako je nacrt novog zakona o zdravstvu na zahtev predsjednika povučen, građani i dalje protestuju. U međuvremenu su demonstracije podrške Arafatu prerasle u masovne proteste nezadovoljnih Rumuna. Oni su usmereni protiv predsednika i oštrog vladinog kursa štednje, ali i protiv cele političke garniture, koju mnogi Rumuni smatraju nesposobnom i korumpiranom.

Prvobitne mirne demonstracije eskalirale su kad su se među demonstrante umešali fudbalski huligani. Tako je u Bukureštu došlo o uličnih borbi sa policijom i snagama bezbednosti. Došlo je do pljačke i paljenja prodavnica. Samo tokom proteklog vikenda u Bukureštu je povređeno preko 70 ljudi, među kojima i novinari i policajci.

Protesti nisu karakteristični za Rumuniju

Politički protesti takve vrste nisu tipični za Rumuniju. Nakon krvavih političkih promena 1989/90, sve vlade koje su se od tada pa do danas našle na vlasti pokušale su da ublaže bolne posledice neophodnih reformi. Rezultat je bio relativan mir, ali i odlugovlačenje procesa razvoja evropskih institucija. Pet godina nakon ulaska u Evropsku uniju, Rumuniju potresaju posledice globalne ekonomske krize. Snažna korupcija i pravosuđe nesposobno da se protiv nje bori, samo je pojačalo frustriranost građana. Pored toga, mnogi Rumuni prebacuju svom predsedniku autoritarno rukovođenje državom.

U tom kontekstu potpuno je jasno da su se protestima priključili i pripadnici socijalno-liberalne opozicije. Oni odavno traže ostavku i predsednika i cele vlade. Ali demonstranti ni u njih nemaju poveranja. Premijer Emil Bok, u međuvremenu je najavio novi pokušaj usvajanja reforme zdravstva. Pri tom je kategorično odbacio svaki pokušaj privatizovanja službi hitne pomoći, čiju je mrežu ustanovio dr Raed Arafat. Šef rumunske vlade Bok osudio je nasilje i zatražio rešenje krize dijalogom. Ali, za njegov apel je prekasno. Za naredne dane zakazane su nove demonstracije.

Autori: Robert Švarc / Jasmina Rose
Odgovorni urednik: Ivan Đerković