Strah od kineske privredne okupacije

Na Islandu je jedan kineski multimilioner želeo da kupi 300 kvadratnih kilometara zemlje i da investira milionsku sumu novca. Nakon višemesečnog proveravanja islandske vlasti su ga odbile, a taj poslovni čovek pretpostavlja da je reč o političkim razlozima.

Grimstadir a Fjollum – tako se zove predeo na severoistoku Islanda koji je nameravao da kupi multimilioner Huang Nubo. Na površini od 300 kvadratnih kilometara (što odgovara površini grada Minhena) trebalo je da nastane turistički centar i teren za golf. Mesecima je Huang, jedan od najbogatijih Kineza, o tome pregovarao sa islandskim vlastima. Nedavno su njegovi planovi odbijeni. Islandsko ministarstvo unutrašnjih poslova prošle nedelje je saopštilo da mu ne dozvoljava da kupi to zemljište. Huang Nubo bio je iznenađen.

„Nisam računao sa tim. Kada smo podneli molbu za kupovinu, islandsko ministarstvo unutrašnjih poslova postavilo je nekoliko uslova. Rekli su nam da moramo da registrujemo firmu na Islandu i da dve trećine članova nadzornog odbora moraju da budu državljani Islanda.“

Uslovi su, kaže Huang, ispunjeni

Ali, ministarstvo unutrašnjih poslova u Rejkjaviku to vidi drugačije. Islandski zakoni su strogi kada je reč o kupovini zemljišta, a Huangova firma nije ispunila uslove, kažu oni.

Od samog početka su se brojni protivnici suprotstavljali Huangovim planovima. Površina od 300 kvadratnih kilometara predstavlja 0,3 odsto površine celog Islanda. Kritičari projekta veruju da bi iza privatnog investitora mogla da bude kineska vlada. Protivnici projekta plaše se geo-političkog uticaja Kine na Island - članicu NATO. Kina želi da se pozicionira kada se arktičke vode, zbog promene klime, budu otopile, i postanu prohodne za brodove. Put za nove trgovačke rute ka ogromnim rezervama sirovina za koje se pretpostavlja da postoje na Severnom polu, bio bi slobodan.

Sve je to besmisleno, kaže Huang Nubo. On ističe svoje tesne veze sa Islandom. Za vreme studija, živeo je zajedno sa islandskim studentima i sa njima do dan-danas održava kontakt. Redovno putuje na to ostrvo i čak finansira jednu kulturnu fondaciju. Prema njegovoj oceni, razlog za odbijanje islandske vlade nisu islandski zakoni, već opšti strah Zapada od kineskih investitora. „Mislim da je Zapad napravio neku vrstu tajnog sporazuma ili staklenog zida, koji blokira kineska preduzeća. To je način mišljenja iz Hladnog rata, a za mene, velika nepravda.“

Sve više kineskih investicija u Evropi

Od početka najnovije finansijske krize, kineski investitori sve više kupuju u Evropi. U fokusu su oslabljene zemlje: u Grčkoj, kineski logistički koncern „Kosko“ kontrolisaće Pirejsku luku narednih 35 godina. U Italiji isti taj „Kosko“ gradi luku u Napulju. Državni kineski energetski koncern „Čajna Internešenel Pauer“ planira učešće u portugalskom energetskom koncernu „Energias de Portugal“. Kineska vlada kupuje grčke, španske, portugalske i italijanske obveznice. U kriznim vremenima kineske milijarde su dobrodošle u Evropi, kaže Eberhard Zandšnajder, direktor nemačkog Društva za spoljnu politiku. Istovremeno, na obema stranama vlada veliko nepoverenje.

„Sličnu situaciju imali smo pre nekoliko godina sa japanskim investicijama. Doduše, postoji velika razmena ideja između Zapada i Kine, ali prave komunikacije nema. Veoma je izraženo nepoverenje, kako u američko-kineskim tako i u evropsko-kineskim odnosima.“

Huang Nubo se još uvek nada da bi islandska vlada mogla da promeni mišljenje. Ali, čak i ako se taj projekat ne ostvari, on ima nove planove. Iduće godine namerava da pošalje delegaciju u ostale zemlje severne Evrope da ispitaju nove mogućnosti investiranja.

Autori: Kristof Rikinga / Mirjana Kine-Veljković

Odg. urednik: Jakov Leon