Kako je nemačko oružje dospelo u Libiju?

Još 4. marta ove godine Jirgen Greslin, jedan od najpoznatijih nemačkih protivnika naoružavanja, u jednoj izjavi za novine je ukazao na to da se u Libiji koriste automatske puške nemačke firme Hekler i Koh. Međutim, tada je malo ko obratio pažnju na Greslinove reči.

Sada se atmosfera promenila. Ne samo da je Jirgen Greslin dobitnik nagrade za mir grada Ahena, i sve više ljudi se pita kako su libijski pobunjenici mogli da dođu do pušaka tipa G36 koje se proizvode u Oberndorfu u Baden Virtembergu. Nakon osvajanja Tripolija, novinari su poslali fotografije pljačkanja Gadafijeve rezidencije. Na njima se vidi kako pobunjenici iz nje iznose nove automatske puške Heklera i Koha.

Ilegalna isporuka

Bivši inspektor za oružje pri Ujedinjenim nacijama i sadašnji parlamentarac, član nemačke Levice Jan van Aken je u izjavi za TV zatražio parlamentarnu istragu: "Postoje samo tri mogućnosti: Hekler i Koh su ilegalno isporučili oružje. Ili su ga isporučili nekom trećem, koji ga doneo u Libiju. Ili nemačka vlada laže. Državno tužilaštvo bi sada trebalo da to raščisti kod Heklera i Koha. I drugo, od vlade želim tačno da znam: šta je, kada i ko odobrio."

Državno tužilaštvo je već uključeno. I Hekler i Koh je predao krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica. Na svojoj internet stranici Hekler i Koh saopštava da nikada nisu isporučili oružje u Libiju. Dakle, isporuka je išla ilegalnim putevima.

Prodaja oružja je u Nemačkoj strogo regulisana Zakonom o kontroli ratnog oružja. Dozvolu za izvoz izdaje Ministarstvo za ekonomiju i tehnologiju. Reč je očigledno o velikom broju dozvola, jer, Nemačka je, prema podacima Instituta za istraživanje mira, SIPRI, treći najveći izvoznik oružja u svetu.

Puške tipa G36 su naročito omiljene, upućen je Greslin: „G36 je lakša i preciznija puška od G3. To znači, vojnici je obožavaju. I deca vojnici će ubuduće da pucaju iz nje.“

Kako nestaje na hiljade pušaka?

Oružje pronađeno u Libiji, potiče iz 2003. godine, dodaje on. Isporučio ih je Hekler i Koh direktno - ili preko nekog NATO partnera. U knjizi u kojoj se u toj firmi zavodi svaki komad ratnog oružja, moraju se naći podaci i o tim puškama. Iz toga bi trebalo da se vidi koje zemlje se nalaze u posedu tog oružja.

Bogati kupci uvek nađu put da zaobiđu ograničenje izvoza, na primer preko zemalja trećeg sveta, potvrđuje stručnjak za naoružanje Mihael Aškenazi: „Veliki problem je u sledećem: Kada isporučite oružje na nečiju adresu i ako je sistem u toj zemlji korumpiran ili ako dođe do revolucije kao što je slučaj sa Libijom, onda se može desiti da jednostavno nestane na hiljade komada oružja."

Aškenazi je za Dojče vele međutim naglasio, da je on analizirajući fotografije iz Libije, došao da zaključka da se tamo ne nalazi velika količina oružja iz Nemačke.

Autori: M. fon Hajn / D. Roščić

Odg. urednica: I. Ivanović