Kultura i Lifestyle

Elektronski užitak sa Islanda

Island je većini ljudi poznat po vulkanima, gejzirima i sagama. Ali to je i zemlja sa najvećim brojem muzičara po glavi stanovnika. Najpoznatiji su svakako Bjork, Siguros i GusGus

Kultura i Lifestyle

Preminula Vitni Hjuston

Die US-amerkanische Saengerin Whitney Houston tritt am Mittwoch (12.05.10) in Berlin zum Tourauftakt ihrer "Nothing But Love"-Tour auf. Weitere Konzerte finden in unter anderem in Hamburg, Muenchen, Stuttgart und Frankfurt statt. Foto: Lennart Preiss/ddp // Eingestellt von wa

Američka pevačica i glumica Vitni Hjuston umrla je u 48. godini. Policija je saopštila da je Vitni Hjuston pronađena mrtva u hotelskoj sobi na Beverli Hilsu u Los Anđelesu. Uzrok smrti je nepoznat.

Eurosong

Nordrhein-Westfalen/ Die Kandidatin der Castingshow "Unser Star fuer Baku", Ornella de Santis, singt am Donnerstag (19.01.12) in Koeln waehrend der zweiten Ausscheidungsshow den Song "Slow Motion". "Unser Star fuer Baku" ist die deutsche Vorentscheidung zum Eurovision Song Contest (ESC) 2012. Der Norddeutsche Rundfunk (NDR) und der Fernsehsender Pro Sieben suchen in acht Live-Shows den deutschen Vertreter fuer das Finale des Eurovision Song Contests 2012, der am 26. Mai in Baku in Aserbaidschan stattfindet. (zu dapd-Text)
Foto: Hermann J. Knippertz/dapd

"Rado bih bila zvezda Srbije u Bakuu"

Ornela de Santis je jedna od četvoro polufinalista kastinga Naša zvezda za Baku. Potencijalna nemačka predstavnica na ovogodišnjoj Evrovoziji je italijansko-srpskog porekla, i kaže da bi vrlo rado nastupila i za Srbiju.

Film

Berlinale: i šou i politika

Armiji filmskih obožavalaca isplatilo se čekanje i noćno smrzavanje. Karte su u džepu, zvezde su pristigle, ili će valjda pristići. Uzbudljivo berlinsko putovanje dugo devet dana sa 395 fimova iz 67 zemalja je počelo.

Kultura & lifestyle

Preporučujemo sledeće video sadržaje...

Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Izbirljivi UNESCO

Pre 40 godina članice UNESCO potpisale su Konvenciju o svetskoj baštini. Da bi neki spomenik došao na spisak Svetske baštine UNESCO, mora biti reč o jedinstvenom i autentičnom prostoru ili objektu. U svetu je tu titulu dobilo više od 900 zgrada ili područja, a i u Nemačkoj ima više od trideset izuzetnih spomenika kulture ili prirode. Predstavljamo Vam neke od njih…
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Katedrala u Ahenu

Katedrala u Ahenu je prvi nemački spomenik na listi UNESCO koji je na nju uvršten još 1978. Jezgro crkve nastalo je još 800, a Karlo Veliki je tu crkvu i grad Ahen pretvorio u centar svog carstva. Tu je i pokopan 814, a u katedrali još uvek stoji presto iz karolinskog doba gde su se još šest vekova krunisali carevi Nemačkog carstva.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Palata u Vircburgu

Barokna palata na obodu starog dela Vircburga građena je od 1719. do 1780. i zajedno sa parkom proglašena je svetskom kulturnom baštinom 1981. Sedište vircburškog biskupa spada među najlepše barokne zgrade Nemačke. Danas je ona otvorena za posetioce, a u delu palate smešteni je tamošnji univerzitet.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Hodočasnička crkva u Vizu

Ovalna hodočasnička crkva u bavarskoj pokrajini Štajngadenu jedno je od najsavršenijih dela rokokoa. Raskošni ukrasi i freske na stropovima stvaraju dojam neverovatne lakoće. Na popis UNESCO je došla 1983, a 1740-ih izgradio ju je arhitekta Dominikus Cimerman.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Dvorac Augustusburg

Dvorci Augustusburg i Falkenlust u Brilu kod Kelna povezani su alejom koja vodi kroz dvorski park. Sve to predstavlja tipičan primer dvorske arhitekture 18. veka i tamo se vidi nadolazeći stil rokoko. Nakon rata, dok je Bon bio glavni grad, u dvorcu Augustusburg nemački predsednik organizovao je prijeme za državne goste.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Hildeshajm

U ovom mestu u Donjoj Saksoniji nedaleko od Hanovera već 1.200 godina je sedište biskupa. Ono je velikim delom razoreno krajem Drugog svetskog rata pa su tako ostale samo dve od izvorno pet romaničkih crkava: Crkva svetog Mihaela iz 11. veka i katedrala iz 9. stoleća.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Trir

Najstariji grad u Nemačkoj osnovali su Rimljani 16 godina pre Hrista kao „Augusta Treverorum“. Ta važna raskrsnica puteva severno od Alpa došla je na glas kao „drugi Rim“. Bogata tradicija nastavlja se i kasnije, tako da je UNESCO 1986. spomenikom proglasio kompleks tri zgrade: to su tamošnja katedrala, crkva Device i Porta Nigra, starorimska kapija na gradskim zidinama.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Hanzeatski grad Libek

Godine 1987. je po prvi put na severu Europe čitav jedan stari grad proglašen svetskom baštinom. Grad nemačkog spisatelja Tomasa Mana uspeo je da zadrži svoju strukturu onakvom kakva je bila pre industrijalizacije. Zato je on i danas zlatni rudnik za arheologe koji istražuju život srednjeg veka.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Katedrala u Kelnu

Još 1248, kada je počela izgradnja kelnska katedrala trebalo je da bude najveća zgrada na svetu. Iako je vekovima ona bila samo gradilište čak i stotinama godina kasnije, kada je završena (1880.) još uvek je bila najveća. Igrom slučaja, u 19. stoleću, pronađen je originalni nacrt crkve, tako da je katedrala ipak izgrađena tačno onako kako je zamišljena u raskošno doba gotike.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Bauhaus

Deo svetske kulturna baštine postala su i neka dela iz 20. veka, poput škole Bauhausa koju su obeležili arhitekti kao što je bio Valter Gropijus i umetnici poput Vasilija Kandinskog. Centri te škole u Vajmaru i Desauu izgrađeni su sredinom dvadesetih godina prošlog stoleća već su 1996. uvrštena na listu UNESCO.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Rudarsko okno Colferajn

Čak i izuzetna industrijska postrojenja dospela su na spisak baštine. Među njima je i rudarsko okno Colferajn u Esenu nad bivšim rudnikom kamenog uglja. Smatra se da je to „najlepše okno na svetu“. To je jedinstveni primer ne samo teške industrije Starog kontinenta, nego i funkcionalne arhitekture moderne. Danas je tamo smešten kulturni centar za dizajn i arhitekturu.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Okno Mesel

Ponekad i industrijsko postrojenje postane spomenik svetske baštine iz sasvim drugog razloga. To se dogodilo kod okna Mesel kod Darmštata u kojem su pronađeni jedinstveni fosili i svedočanstva o životu na našoj planeti od pre pedesetak miliona godina.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Plićaci Severnog mora

Jedinstvena igra prirode na obali Severnog mora između Nemačke i Holandije jedna je od poslednjih prirodnih lepota koja je uvrštena na listu UNESCO tek 2009. Ujedno je i među najvećim: zaštićeno područje prostire se na oko 10.000 kvadratnih kilometara i dom je mnogobrojnih ptica i drugih životinja.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Rajna i Lorelaj

Srednji tok reke Rajne uvršten je na listu svetske baštine tek 2002, i to pre svega čuveni tesnac Lorelaj. Vinorodno područje, mnogobrojna utvrđenja i živopisni gradići bili su inspiracija brojnim romantičarima.
Svetska kulturna baština u Nemačkoj

Stare bukove šume

Na prvi pogled ove šume možda i ne izgledaju posebno, ali to su poslednji ostaci šuma koje su se prostirale čitavom Evropom još pre nekoliko hiljada godina. Već 2007. UNESCO se setio bukovih šuma u Karpatima, a 2011. zaštićeno je i pet šumskih površina u Nemačkoj.