Država kojom vlada strah

Kuvanje obroka, razgovor na arapskom, razmena informacija o tome šta se događa u Siriji – za Devrana su to najlepši trenuci tokom sedmice. Taj 25-godišnji Kurd već dve i po godine živi u Bohumu. Daleko je od porodice i od svega što mu je ranije bilo poznato. Devran je napustio Siriju kada je tamo postalo suviše opasno. Taj student se u početku pridružio protestima protiv predsednika Bašara el-Asada u gradu Al Kamišliju na severoistoku Sirije. Nekoliko dana kasnije je uhapšen.

„Tukli su me sve dok se nisam onesvestio“, priča Devran. U zatvoru je proveo 16 dana. Policija ga je šikanirala i nakon što je pušten kući. To se dešavalo i u Al Kamišliju i u Alepu, gde je studirao. Postalo mu je jasno da mora što pre da napusti zemlju.

Beg u Tursku

Njegov otac je uz pomoć krijumčara organizovao sinu bekstvo. Jedne noći prešao je granicu s Turskom. Po prvi put u životu napustio je Siriju, ne znajući kada će se vratiti.

Preko grada Kiziltepe, nastanjenog Kurdima, stigao je u Istanbul. Tamo je čekao mesec dana, dok nije došao red na njega. Sa još trojicom izbeglica smestio se u mali prostor između kartonskih kutija natovarenih na jedan kamion. Put je trajao četiri dana. Bio je stalno u strahu da će biti otkriveni pre nego što stigne na odrediše. Devran je hteo da stigne do Nemačke, tu već živi njegov brat.

Rat preti svima

Imao je sreće. Vozač kamiona pomogao mu je da se prebaci do Bilefelda. Tu je podneo zahtev za azila. On je jedan od 105.000 Sirijaca koji se od prvog januara 2011. nalaze u Nemačkoj. A taj broj je svakoga dana sve veći.

Otkako je takozvano „Arapsko proleće“ 2011. zahvatilo i Siriju, ta zemlja nalazi se u građanskom ratu. Stotine hiljada ljudi našlo se između linija fronta pobunjenika i armije. Uz sve to, pretnju predstavljaju i pripadnici pokreta „Islamska država“. Oni sprovode brutalno nasilje nad ljudima druge veroispovesti i pod svojom kontrolom drže velika područja Iraka i Sirije.

Milioni u zbegu

„Trenutno se suočavamo sa najvećom izbegličkom krizom u proteklih nekoliko decenija. U principu se ona može uporediti sa situacijom sa kraja tridesetih godina prošlog veka, kada su nacisti vršili progone, ili s onim nakon završetka Drugog svetskog rata“, kaže Bernd Mesovic iz nemačke organizacije za ljudska prava „Za azil“ (ProAsyl). Iz Sirije je u protekle četiri godine izbeglo oko četiri miliona ljudi. U samoj Siriji, u bekstvu još oko šest miliona ljudi.

Muslimani, hrišćani, Druzi i brojne druge etničke manjine, decenijama su u Siriji živeli mirno. Građanski rat podelio je ljude po etničkim i konfesionalnim linijama. Potez od grada Alepa do glavnog grada Damaska uglavnom kontrolišu pristalice predsednika Bašara el Asada. Njih podržavaju etničke manjine i delovi sunitskog srednjeg i višeg sloja. Režim podržavaju i Iran, i libanska milicija Hezbolah.

Borba za preživljavanje

Na severu i istoku Sirije brojna područja kontrolišu pripadnici „Islamske države“. Oni se bore protiv Kurda i svih ostalih koji im se suprotstave. Protivnici IS su pristalice fronta Al Nusra. Ta organizacija je, smatra se, bliska mreži Al Kaida, ali i ona se takođe bori protiv Asadovog režima. Na jugu se protiv IS i režima bore pripadnici umerenih pobunjeničkih struja, poput Slobodne sirijske armije. Na njihovoj strani su i brojne naoružane milicije. Borbe u Siriji ne samo da su razrušile socijalnu strukturu te zemlje, već i svaku osnovu za rad privrede. Stotine hiljada Sirijaca bore se da prežive.

Devran je imao sreće. On je dobio status izbeglice i sme da ostane u Nemačkoj. Već nekoliko meseci ide na kurs nemačkog jezika i radi u jednom arapskom kafeu. Novi početak mu je, kaže, bio težak. „Jezik je drugačiji, ljudi takođe. Drugačije su i ulice, zgrade, sve... Stvari su malo lakše jer Nemačka strancima nudi kurs za integraciju.“

Strah od „Islamske države“

I nakon svega što je prošao, Devran tvrdi da bi se opet odlučio na bijeg. „Svi Kurdi, svi Sirijci se sada boje 'Islamske države'. Teroristi uništavaju gradove, kidnapuju žene i decu, ubijaju muškarce. Tamo nisam mogao da ostanem. Mogao sam da biram: ili da se prihvatim oružja i borim se protiv IS i režima, ili da pobegnem.“