Državni posao – makedonska verzija

Šesti oktobar prošle godine, bliži se podne. Hiljade Makedonaca opčinjeno zuri u svoje televizore gde će upravo biti obznanjeni pobednici lutrije. To nije obična lutrija. U studiju televizije je više ministara. Pobednika ne čekaju milioni evra, već nešto mnogo običnije, a toliko priželjkivano – radno mesto u javnoj službi. Posao na državnim jaslama bolji je od svakog džekpota, to je ispunjenje sna o sigurnom radnom mestu u zemlji u kojoj drugih poslova ima sve manje.

Prema ekonomskim pokazateljima, Makedonija je jedna od svega nekoliko zemalja Evrope u kojima se gore živi nego u Srbiji. Nezaposlenost iznosi 28 odsto dok „srećnici“ koji rade prihoduju u proseku 350 evra mesečno. Državni dug produbljuje se iz godine u godinu. U opštoj besparici i permanentnoj krizi radno mesto na državnom budžetu posmatra se kao pojas za spasavanje. I zato je nacija gledala televizijski šou u kojem će, od 30.000 prijavljenih, 1.600 ljudi smesta dobiti radno mesto.

Poslom do glasova

Doduše, masovno zapošljavanje u javnom sektoru i nije neka novost. Broj budžetskih korisnika eksplodirao je posebno od 2006. godine kada je konzervativna partija VMRO-DPMNE preuzela vlast u koaliciji sa albanskom strankom BDI. Prema procenama nemačke fondacije Bertelsman, broj zaposlenih u javnom sektoru je u poslednjih šest godina sa 90.000 porastao na čitavih 150.000 ljudi. I to u zemlji koja ima jedva dva miliona stanovnika. „Vlada je povećala broj službenika kako bi stvorila veliku bazu politički lojalnih građana“, piše u studiji fondacije. Evropska komisija, u najsvežijem izveštaju o Makedoniji, zahteva „borbu protiv politizacije javne službe“.

Osim zaposlenih, od državnog budžeta zavisi i 270.000 penzionera i još 100.000 socijalnih slučajeva. „Tako budžet postaje socijalna alatka države“, kaže Zoran Ivanovski sa Univerziteta u Tetovu. On za DW objašnjava da 15 odsto budžeta ide samo na plate, dok u pojedinim institucijama na isplatu zarada odlazi čak 90 odsto sredstava. Radnim mestima se obezbeđuju glasovi i socijalni mir. Zaposleni građanin ne ide na ulice po „tuzlanskom receptu“, a kada ostane sam iza paravana na biračkom mestu obično glasa za status kvo – za one koji su ga i zaposlili.

Ironija postaje potpuna kada se zna da većina zaposlenih u javnom sektoru uopšte ne ide na posao. Tamo ionako toliki broj ljudi nema šta da radi, a ni gde da sedi. Makedonski mediji prenose da ogroman broj službenika ostaje kod kuće i za to prima platu. Biljana Jovanovska, bivša direktorka Agencije za rad, takođe misli da je zapošljavanje deo neprestane kampanje vladajuće stranke. „Politika zapošljavanja uvek dobija na intenzitetu kada se izbori bliže. Cilj je da se poveća broj potencijalnih glasača“, kaže Jovanovska.

Ucenom do glasova

Makedonska štampa godinama piše o ovim zloupotrebama. Pred vanredne parlamentarne izbore 2011. su dve novinarke televizije A1 (koja je u međuvremenu zatvorena) došle do spiskova vladajuće VMRO-DPMNE na kojima su imena ljudi koji su obavezni da daju svoj glas ovoj stranci i da pride nađu još deset građana koji će učiniti isto. „Slučaj ‘Spisak' nije otkrio ništa novo, ali je dokazao ono što svi znaju – postoji razrađen sistem kupovine glasova“, kaže za DW Saška Cvetkovska, jedna od novinarki koje su otkrile ove spiskove.

Imena ljudi sa spiska „sigurnih glasova“ vladajuće partije uglavnom se nalaze i na spiskovima zaposlenih u javnoj službi. Cvetkovska je telefonirala sa mnogima od njih i neki su zaista potvrdili da moraju da obezbede glasače za vladajuću partiju, ukoliko žele da zadrže radno mesto. „Ljudi su ucenjivani svojim poslom, ali i radnim mestom sinova, ćerki ili unuka“, nabraja Cvetkovska. Razmere skandala su postale tolike da je, reda radi, moralo da se uključi i državno tužilaštvo. Do sada niko nije kažnjen.

Igra se nastavlja po istim pravilima – u aprilu su predsednički izbori. Svega nekoliko dana pre nego što će parlament odlučiti da se ide na izbore, u novinama su se pojavile stotine oglasa za radno mesto u državnoj službi. Zvanično je planirano i 4.000 „subvencionisanih“ radnih mesta – radi se u privatnom sektoru, ali platu daje opet država. Premijer Nikola Gruevski na sve kritike odgovara argumentom neobaveštenosti. „Nemam nijednu informaciju da je zakon prekršen“, kaže premijer. Ni to nije ništa novo, komentariše novinarka Saška Cvetkovska. „Sistem je van kontrole. Nema razlike između partije i države. Iznenadila bih se da je drugačije.“

Autori: Boris Georgievski / Katerina Blaževska / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković