Dovoljno strogi testovi za pilote?

Prilikom pregleda stvari zaplenjenih u iznajmljenom stanu Džermanvingsovog kopilota u Diseldorfu i porodičnoj kući njegovih roditelja u gradiću Montbaur u Rajnland-Pfalcu, pronađena su dokumenta koja ukazuju na to da je on bio bolestan. Pri tom nije pronađeno nikakvo oproštajno pismo, saopštava državno tužilaštvo Diseldorfa.

„Zaplenjena su dokumenta medicinskog karaktera, koji ukazuju na to da je bolest postojala i na lečenje“, navodi se u saopštenju koje je objavio tužilac Ralf Herenbruk. Tužilac je dodao da je pronađen i pocepan zahtev za odsustvo s posla zbog bolesti, datiran na dan tragedije u francuskim Alpima, što ukazuje na to da je on „odlučio da sakrije bolest od poslodavca i kolega“. Drugi detalji o medicinskom stanju kopilota nisu saopšteni. Pojedini nemački mediji prenose da je kopilot Andreas Lubic (28) bolovao od depresije.

O tome na koji način se testiraju kandidati za posao pilota, za DW govori ekspert Mihael Miler.

Dojče vele: Postoje li međunarodni standardi kojih Nemačka mora da se pridržava kada su u pitanju psihološki testovi za pilote?

Mihael Miler: Ne postoje obavezujući međunarodni standardi, zato što svaka avionska kompanija po svojim pravilima određuje proceduru zapošljavanja personala.

To znači da Lufthanza i recimo Er Berlin na različite načine testiraju pilote?

Tačno. Postoje različite procedure i odobreni testovi. Stručnjaci ocenjuju da su dobri. Na primer takozvani DLR-test koji moraju da prođu piloti Lufthanze. To jedan od najpoznatijih i verovatno najboljih testova koji postoje na svetu. Njega koriste različite firme, pa i Lufthanza. Ali postoje i druge varijante. Avio-kompanije odlučuju se za testove za koje smatraju da odgovaraju njihovim potrebama.

Kakav je sadržaj tih testova?

Njima se ispituju kognitivne sposobnosti pilota, dakle ono što je čovek – ako ga uporedimo sa računarom – u stanju da pruži kada su u pitanju računarske sposobnosti. Dakle pilotova sposobnost poimanja, shvatanja i razumevanja, ali ispituje se i psihološki profil. Gleda se kakvu mu je empatija, kakva sposobnost da se izbori za ono što smatra ispravnim, kakvo mu je samopouzdanje i drugi parametri. Ulogu igra i njegov odnos prema stresu i savladavanju stresa, ali gleda se i na to da li je timski igrač, odnosno da li je timski orijentisan. Testira se da li je pilot sposoban da dobro obavlja dužnost u timu sastavljenom od dve osobe, tako da učinak dve osobe bude veći od jedne, naročito u kritičnoj situaciji. Takođe, prilikom odabira pilota, veliku ulogu igra i njegovo poznavanje matematike, fizike i engleskog jezika.

Da li se gleda i na psihološku pozadinu kandidata, dakle da li ima psihičkih problema i da li je bio na tretmanu kod psihologa ili psihijatra?

Naravno, za to se traži detaljan lekarski pregled. Ide se u prošlost, a psihološki profil se ispituje i prilikom uobičajene procedure testiranja, posebno u tzv. intervjuima, gde se gleda na dešavanja iz prošlosti. Čitava porodična istorija igra veliku ulogu. Odakle kandidat dolazi, šta je sve radio, šta rade njegovi roditelji, kakva je porodična prošlost, kako je odrastao, da li je imao normalan razvojni put itd. Sve se brižljivo ispituje i ide do praktičnih detalja – recimo koliko prekršajnih poena ima u saobraćaju i da li je u prošlosti na bilo koji način upadao u oči? To su standardi, koji se primenjuju širom sveta.

Da li su ti testovi takvi da mogu da ukažu na ljude sa psihičkim problemima?

Testovi su veoma dobri, naročito već pomenuti DLR-test. To je širom sveta vodeći test – on skoro da ne toleriše greške. Kandidat, za kojeg se na tom testu pokaže da je odgovarajući – zaista je odgovarajući. Pokazalo se da su odstupanja samo minimalna i da se retko dešavalo da se za kandidata koji položi taj test, tokom obuke ispostavi da ipak ne odgovara zacrtanim normama. On je veoma restriktivan i nema nikakvog prostora za odstupanje. Zato ovo što se sada desilo, (da kopilot usmeri avion u planine i odvede putnike u smrt), predstavlja apsolutni izuzetak.

Kako biste Vi definisali psihički profil idealnog pilota?

To je teško pitanje. Psihološki profili su generalno različiti, zavisno od profesije – jedna firma ima ove, druga one. Ali ono što je važno jeste stabilan karakter koji je zasnovan na stabilnoj porodičnoj i socijalnoj bazi i načinu na koje je neko dete odraslo. Razvoj osobe, u ovom slučaju kopilota, važan je faktor. To mora biti stabilna i jaka ličnost, mora da ima osećaj za druge ljude, da bude u stanju da se uživi u druge ljude i da zna kako razmišlja recimo njegov kolega.

Istovremeno, on mora da zna kako da se nametne, jer njegov zadatak nije samo da opslužuje računarske sisteme i nadgleda instrumente, već i da posmatra svog kapitena. Kopilot je po hijerarhiji doduše nešto niži od pilota, jer nema toliko iskustva kao pilot, ali on ipak mora biti u stanju da koriguje kapetana ukoliko ovaj radi nešto pogrešno. To je zadatak kopilota. Zvuči jednostavnije nego što zapravo u stvarnosti jeste, zato se na testovima podobnosti veoma pazi na to da je kandidat osećajan, empatičan i sa dobrim psihološkim karakteristikama. S druge strane, on mora da bude dovoljno sposoban da se, ako je neophodno, izbori kod pilota, ispravi njegovu grešku. Piloti i kopiloti moraju da ispune niz važnih kriterijuma i avio-kompanije na to dobro paze. Upravo izborom testova i raznim proverama nastoji se da se osigura da kandidat zaista poseduje karakteristike koje se traže.

Mihael Miler je zaposlen u firmi ATTC, koja priprema pilote za test podobnosti.