Dosta sa kopiranjem monetarne politike SAD

DW: Profesore Balceroviču, da je li kriza u Evropi prošla?

Lešek Balcerovič: Nije reč o krizi u celoj Evropi, već samo krizi u pojedinim evropskim državama i to u onim sa lošom privrednom politikom. Za druge države nije problem ako se loša ekonomska politika sprovodi samo u jednoj državi. Iako se u mere spasavanja uložilo puno novaca u Grčku, to je relativno mala država u poređenju sa Francuskom ili Italijom. Osim toga, ne postoje evropska rešenja za pojedine države i njihove probleme. U svakoj od tih država mora da postoji dovoljno ljudi koji pronalaze i sprovode odgovarajuća rešenja. Francuzi moraju sami da reše svoje probleme, isto tako i Italijani i Poljaci. Ovde želim da naglasim, koliko je u tom procesu važno civilno društvo. Zbog toga se u Poljskoj trenutno zalažem na tom području.

Kao šef Poljske narodne banke sedeli ste neko vreme i u nadzornom odboru Evropske centralne banke. Kako ocenjujete njenu trenutnu politiku?

Nisam zagovornik dugoročnog povećanja količine novaca. Smatram da smo dosegli tačku u kojoj nam to donosi više troškova nego dobiti. Osim toga, vreme je da se prestane sa kopiranjem politike Američke centralne banke.

Kakve privredne posledice za Evropu može imati rusko-ukrajinski sukob?

Važnije su geopolitičke posledice. Ne postoji siguran odgovor na ono što je Vladimir Putin učinio. Poseban rizik nastaje onda kada se predugo čeka sa sankcijama ili reakcijama, ili kada su one preslabe. To je poziv za dalje agresije. Mislim da velike države Zapada moraju da učine više nego do sada, da se jasno pokaže da se agresija ne isplati.

Pre 25 godina Vaš plan reformi je od komunistički privredno uništene Poljske, stvorio uzor mnogim zemljama centralne, istočne pa čak i južne Evrope. U čemu je tajna? Kako je Poljska još uvek jedna od vodećih privrednih zemalja, dok druge zemlje kojima je Poljska uzor, kao što su Bugarska i Rumunija, imaju ogromne probleme?

Situacija je drugačija i neke su države poput Estonije sprovele i radikalnije reforme. Druge su puno nadoknadile, kao Slovačka, koju je bivši predsednik Vlade Mikulas Džurinda za osam godina još obuhvatnije reformisao, nego što je to bio slučaj u Poljskoj. Uopšteno govoreći u svakoj državi se može dosta toga uraditi, kada se okupi grupa kompetentnih ljudi, koja ima političku podršku i koja zna šta treba da se uradi. Naravno, Poljska je bila prva država koja je krenula putem reformi i taj se put pokazao ispravnim. Ipak, ima i drugih država, na koje se možemo ugledati.

Donekle iznenađuje to da ste vi, kao vodeći evropski ekonomista, osnovali fondaciju za podršku projekata civilnog društva i da se za to zalažete.

Da li će se i koliko brzo jedna država privredno razvijati, zavisi od toga koliko će ljudi paziti na političare, kako ne bi glumili Deda Mraza i popuštali pred lobističkim grupama. U svakoj državi sveta nedostaje tako angažovanih građana, a previše je grupa, koje vrše pritisak na političare. Ja pokušavam da umanjim taj jaz.

*Lešek Balcerovič je poljski ekonomista i liberalni političar. Kao ministar finansija Vlade Tadeuša Mazovjeckog, Jana Bjeleckog i Jirži Buseka, u Poljskoj je sproveo sveobuhvatan plan reformi, koji je danas nosi njegovo ime. Time je socijalističko privredno uređenje pretvorio u tržišno. Od 2001. do 2007. godine, bio je predsednik Poljske narodne banke.