Diznilend u kasabi

Gde prestaje razum, počinje budućnost:

Uskotračnom prugom hukće tamjanov zelenko. Spušta se ćiro sa Šargana, preko Mokre gore, u Višegrad. Čete maturanata sliježu se u Andrićgrad. (Tako se naime zove, u čast književniku Ivi Andriću, kompleks kamenih zgrada na ušću Rzava u Drinu.) Dječiji džeparci oplođuju kapitalnu investiciju, podignutu mimo propisane tenderske procedure, na zemljištu sumnjivog pravnog statusa, ignorantsku prema zločinima s početka devedesetih.

Nema veze što se naokolo voćke suše i što sahnu izvori, što se dimnjaci mrznu i što đubrišta gore, što kose hrđaju i što vile krezave, što se burad rasušuje, što ambari buđaju, što se pragovi crvljaju, što pada paučina na razboje... Važno je da turizam cveta i da kultura napreduje i da iz ruševina gradova niču potemkinova sela.

Welcome u preklatu avliju. Za jednu novčanicu vrijednosti sto eura, dobijate sto žetona vrijednosti jedne marke. Učinite kič samoodrživim. Potrošite ih sve na kampanju posrbljavanja jugoslavenskog nobelovca Ive Andrića. Pomolite se u crkvi pred ikonom kmetog Simana. Pojedite jednu andrić-kuglu (turc: tufahija). Kupite andrićev venac belog luka. (Čuva kuću od džina i šejtana.) Popijte pivo jelena, pena koje nema. Zapevajte, i na fejsbuk zadenite:

Nije štivo Andrić Ivo

Prešo je na viši nivo.

Sudbinu mu dala Parka

Da postane robna marka.

Utolite glad magnetićima za prazne frižidere. Potucajte se bajatim uskršnjim kinder-jajima s Lotikom i Ćorkanom u plastičnim čahurama. Ne kupujte knjige, suveniri traju duže.

Andrić na podmetačima za guzicu. Andrić na kartonima za šoferšajbe. Gle, Andrićeva glavica - zdjela za kuhano jaje! Gle, Andrić - babuška! Gle, Andrić kao zapušač za flaše! Posjetite pivnicu Žeđ, ne zaobiđite mesnicu Trup, pojedite pasulj Kod kazana, okušajte sreću u Priči o vezirovom slotu. Zakoračite preko granice u kojoj dobra književnost postaje loša stvarnost. Ukrasite policu džepnim sabranim delima Ive Andrića na 99 stranica, u izdanju Andrićevog instituta.

Obiđite galeriju filmskih postera za biblioteke osnovnih škola: Miloš Obilić ubija Murata Šabanovića. Alija Đerzelez na službenom putu. Vreme smrti u Sinanovoj tekiji.

Navali, narode, u muzej voštanih figura Ive Andrića. Voštani Andrić kao tragički junak kosovske misli. Voštani Andrić kao pripadnik Mlade Bosne. Voštani Andrić kao velikosprski mučenik. Voštani Andrić kao prva truba Dragačeva. Voštani Andrić kao član SANU. Voštani Andrić u uniformi Draže Mihajlovića. Voštani, Andriću! Voštani Andrić u sećanjima Dobrice Ćosića.

Ovako se seća Ćosić, a pamti srpska wikipedija:

Добрица Ћосић у својој књизи Пишчеви записи 1969—1980. препричава, на сто осамдесет шестој страници, свој „последњи значајнији разговор“ са Андрићем и цитира га: „У Босни вам је сада, Добрице, оно што је покојни Калај сневао, а није као дипломата смео да изговори. У Босни побеђује бошњаштво. Старо, а младо. И нека да Бог да моја нога више никад не крочи преко Дрине...“

Možda će se neko, ako ima pravde na svetu, sećati i Dobrice Ćosića kako izgovara: u Srbiji pobeđuje mrašnjaštvo. Mlado, a staro. I neka da Bog da moja laž više nikad ne skoči preko Drine.

Daće Bog, jer su Dobrica i Andrićgrad na istoj strani istine.

Autor: Nenad Veličković

Odgovorna urednica: Marina Martinović