Dilema francuskih Jevreja: otići ili ostati?

Sinagoga u kvartu Mare, u kojem živi puno Jevreja, bila je u ponedeljak (12.1.) dobro posećena. Francuski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev je svratio u podne da bi u ime francuske Vlade podržao francuske Jevreje nakon napada na jevrejsku samoposlugu i na satirični magazin „Šarli ebdo“. Kaznev je nakon sednice Vlade najavio da će svih 717 Sinagoga i jevrejskih škola biti stavljeno pod policijsku zaštitu, za šta je predviđeno angažovanje 4.700 vojnika i policajaca. Ministar je u sinagogi pokušao da ohrabri Jevreje. Jedan od vernika, David Bukobza, kaže: „Strah je za mene, kao Jevrejina prisutan godine 2015, jer ne mogu uvek i svuda da nosim jermulku. Ograničen sam u ispovedanju moje vere“.

„Mi smo posebna meta“

Posle napada na jevrejsku školu u Tuluzu, 2012. kada je jedan islamista ubio četiri čoveka, ovaj religiozni Jevrejin nosi svoju obrednu kapicu sakrivenu pod šeširom ili kapom. „Evropski jevrejski kongres“ beleži da u Francuskoj godinama raste broj napada na pripadnike jevrejske zajednice. „Mi, Jevreji, znamo da smo posebna meta. Vlada ne može sprečiti takve napade, ako je reč o pojedinačnim počiniocima, koji su kao vukovi samotnjaci. U stvari, ne mogu nas zaštititi“, kaže David Bukobza.

Predsednik „Saveta jevrejskih ustanova u Francuskoj“, Rože Cukirman kaže: „Mi smo u situaciji koja veoma podseća na ratnu“. To je mišljenje i drugih posetilaca sinagoge u Mareu. Jonatan Biba za Dojče vele kaže: „Jevreji su meta zato što su Jevreji. Lično se osećam bezbedno, ali jevrejska zajednica oseća da nije“. Jevrejska udruženja u Francuskoj odavno zahtevaju bolju zaštitu države, pojačano suzbijanje antisemitizma, bolje obrazovanje posebno za mladiće iz muslimanskih porodica.

„Jevrej je psovka“

Rože Cukirman je još prošle godine u nekoliko intervjua upozorio na moguće zaoštravanje situacije. Tada su tri mladića u Kreteju kod Pariza napali jedan jevrejski par, zlostavljajući ih i tražeći novac. „Reč 'Jevrej' je psovka u školama ove zemlje. To je zaista strašno“, izjavio je Cukirman krajem prošle godine u jednom televizijskom intervjuu, dodajući da je velika većina od pet miliona francuskih muslimana miroljubiva, ali da postoje i izuzeci.

Francuski sociolozi su iznašli da jedna vrsta popularnog militantnog islama posebno privlačna za mlade. „Među omladinom koja potiče iz imigrantskog okruženja, ima onih koji sebi verbalno dozvoljavaju sve. Internet omogućava da potpuno anonimno napadate ljude. Internet stvara atmosferu u kojoj je kao da je sve dozvoljeno“. Mnogim Jevrejima je popularnost strip crtača Djedonea, otvorenog antisemite, dokaz da je antisemitizam u porastu. Protiv njega je pokrenut istražni postupak jer je navodno izrazio simpatije za teroriste koji su izvršili masakr u redakciji lista „Šarli ebdo“.

Nije slučajno da najveći broj evropskih džihadista koji odlaze u Siriju da se pridruže „Islamskoj državi“ biva regrutovano upravo u Francuskoj. Jonatan Biba je ljut jer smatra da je francuska država predugo okretala glavu: „Učinjeni su ozbiljni propusti u oblasti bezbednosti. Tajne službe nisu odradile svoj posao. Sjedinjene Američke Države i Izrael upozoravali su na ove teroriste, ali se na to nije reagovalo. Vlada mora da učini više kako bi se jevrejska zajednica osećala bezbedno“.

Iseljavanje se povećava

Pola miliona Jevreja živi u Francuskoj. Njih 7.000 se prošle godine iselilo u Izrael. Izraelska Jevrejska agencija navodi da se taj broj udvostručio u odnosu na 2013. godinu. Ove godine očekuje se da će u Izrael otići 10.000 Jevreja. U te statističke podatke ne ulaze Jevreji koji se isele za Sjedinjene Američke Države ili Kanadu. Treba reći da je razlog za iseljavanje nije samo antisemitizam, već i ekonomska kriza, ali se mora naglasiti i to da će jevrejske žrtve terorističkog napada, na zahtev porodica, biti sahranjene u Jerusalimu.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je, posetivši Pariz posle napada, rekao francuskim Jevrejima da će ih Izrael dočekati raširenih ruku. Glavni rabin Francuske Haim Korsia na to kaže: „Mi smo zajedno sa drugima izgradili ovu zemlju i to ćemo raditi i dalje. Mi sanjamo na francuskom. Mislimo na francuskom. Naravno da je Francuska naša zemlja. Mislim da je nastup izraelskog premijera izraz bola i tuge. Ono što nam je sada potrebno jesu reči nade. Hoću da kažem Jevrejima u Francuskoj, da ovde čovek može srećno da živi.“

Francuska država se trudi da ponovo stekne poverenje svojih građana jevrejske vere. „Francuska bez Jevreja ne bi bila Francuska koju znamo i hoćemo“, rekao je francuski premijer Vals, reagujući na ponudu Netanjahua.

Retki su Jevreji koji posle terorističkog napada u Parizu otvoreno govore da će Francuskoj okrenuti leđa. Ali, o tome razmišljaju, kako kaže David Bukobza. „Volim Pariz, volim ovu zemlju, ove ulice“, kaže on pokazujući širokim pokretom ruke na Mare i dodaje: „To je moj život, ali negde u krajičku svesti postoji misao da ću ipak jednog dana morati da odem“.

Ipak, francuski Jevreji, koji su u četvrti Mare u sinagogi klicanjem dočekali izraelskog premijera Netanijahua, zbunili su ga čim je stao za govornicu. Tada su svi spontano zapevali francusku nacionalnu himnu – Marseljezu.