Dečija pornografija – zakon i tabu

Tek je slučaj socijaldemokratskog poslanika Sebastijana Edatija pokrenuo zakonodavce. Kada je u februaru otkriveno da je Edati preko jedne kanadske firme kupovao fotografije i snimke golišavih dečaka, javnost je bila ogorčena – jer tako nešto nije kažnjivo. Na snimcima, naime, nema eksplicitnih seksualnih radnji.

Onda je Ministarstvo pravde naumilo da drakonski pooštri zakon te da svako fotografisanje golišave dece bude kažnjivo. Tu je ostalo mnogo nedoumica: šta kada roditelji fotografišu svoje dete u kadi? Šta kada se neko fotografiše na plaži, a u pozadini slučajno snimi golotinju?

Na kraju je nađeno srednje rešenje. Kako je potvrđeno Zidojče cajtungu, kažnjivo će biti samo trgovanje ovakvim snimcima. Ko god snima dečiju golotinju (pa makar i bez seksualne konotacije) kako bi na njoj zaradio, ići će u zatvor. Zakon je potvrdio i Bundestag. Evo komentara pojedinih nemačkih listova:

Nojes Dojčland (Berlin), neuvereno: „Nova pravila ne nude apsolutnu zaštitu. Ona omogućavaju šire krivično gonjenje, možda će uplašiti po koju mušteriju. Ali neće sprečiti zloupotrebu dece.“

Manhajmer morgen, realno: „Ne može se isključiti korišćenje i najsitnijih rupa u zakonu – stopostotna bezbednost je fatamorgana, daleko od realnosti. Stoga je ispravno što ovim zakonom nije kriminalizovana svaka privatna fotografija.“

Veclarer noje cajtung, sumnjičavo: „Zakon je tupi mač jer tek delić počinilaca u lancima dečije pornografije biva otkriven. Savezna država i pokrajine jednostavno u kriminalističkoj policiji zapošljavaju premalo stručnjaka koji bi mogli da istraže ovakva dela.“

Algemajne cajtung (Majnc), studiozno: „Zakonskoj sagi se može prebaciti da je počela prekasno, da je forsirana tek nakon slučaja Edatija. Ali zakon je svakako dobar i odmeren. Internet nas primorava da sve pravne aspekte života posmatramo pod drugačijim uglom. Fotografija je ranije bila samo to – fotografija. Imala je i negativ. Danas imamo mrežu koja ne zaboravlja, suludo je brza, može biti anonimna, podmukla i surova.“

Nordkurir (Nojbrandenburg), konzervativno do populistički: „Izvinite molim! Naravno da je novi zakon oštar i u pojedinim odredbama ne poznaje milost. Tako i treba, drugačije ne bi smelo biti. Bolestan je onaj ko zlostavlja decu ili gleda njihove slike tokom samozadovoljavanja. Omladina, najranjivija karika našeg društva, mora biti stavljena pod posebnu zaštitu. Zakoni u tome pomažu. Oni signaliziraju: dovde i ni korak dalje! Ko pređe granicu svakako shvata da mu treba pomoć, terapija. Da radi nešto odvratno i nemoralno. Da njegove sklonosti nisu normalne.“

Fraje prese (Kemnic), filozofski: „Kao da je javnost više ogorčena zbog pedofila koji negde posmatra sliku deteta nego kada to isto dete živi u siromaštvu, kada ga u kući tuku, a u školi maltretiraju. Izgleda da sopstveni tabui kada se dođe do seksualnosti hrane potrebu za jednostavnim pravilima u kompleksnom svetu. Iz toga nastaje amorfni strah, a strah je loš savetodavac zakonodavca.“