Demonstranti paralisali Hongkong

Predsednik vlade Hongkonga Leung Čung-Jing pozvao je sedam miliona stanovnika da ostanu mirni i da ne podržavaju haos. On je demantovao glasine da je njegova vlada za pomoć zamolila Kinesku narodnu armiju. U svom obraćanju, on je zahtevao od demonstranata da se raziđu i odu svojim kućama. „Ne želimo haos u Hongkongu“, rekao je Čung-Jing. Kineska vlada saopštila je da daje punu podršku lokalnoj vlasti i da je protiv ilegalnih radnji, prenela je državna novinska agencija Sinhua.

U glavnom gradu Tajvana, Tajpehu, oko sto demonstranata okupilo se ispred hongkongškog Centra za trgovinu i kulturu kako bi pružili podršku protestantima, izveštava Rojters. Tajvanski predsednik je u intervjuu za Al Džaziru rekao da njegova zemlja pomno prati stanje u Hongkongu i da se nada da će Kina i Hongkong pronaći demokratski prihvatljivo rešenje. Od kraja građanskog rata u Kini 1949, u Tajvanu je došlo do razvoja demokratije. Ali Peking i danas posmatra Tajvan kao „nedeljivi deo“ sopstvene teritorije.

Zatvorene škole i firme

U Hongkongu su pojedine škole u blokiranim četvrtima zatvorene, saopštile su jutros lokalne vlasti. Službenici nekih finansijskih ustanova će zbog blokade ekonomskog centra grada danas raditi od kuće ili u drugim ekspoziturama svojih firmi.

Tokom noći, policija je u toj autonomnoj oblasti, nekadašnjoj britanskoj koloniji, suzavcem i upotrebom palica pokušala da rastera demonstrante. Prema policijskim izveštajima, povređeno je 38 osoba. Glavne saobraćajnice u delovima ekonomskih okruga Admiraltija, Van Čaija, Kozvej beja i Mong Koka u Kovlunu bile su blokirane. Autobuski i železnički saobraćaj na ostrvu Hongkong delimično je bio obustavljen. Od petka uveče kada su počele demonstracije, navodno je uhapšeno 78 osoba.

Zahtevi za transparentne demokratske izbore

Protestima su aktivisti izrazili nezadovoljstvo zbog ograničavanja političkih reformi od strane vlade u Pekingu. Naime, bes demonstranata izazvala je odluka vlade doneta u avgustu u kineskoj prestonici, koja ne dozvoljava javnu kandidaturu kandidata za izbore u Hongkongu 2017. Umesto toga, oni bi trebalo da budu izabrani od strane komiteta sastavljenog od članova lojalnih Pekingu. Pri tome je Peking ranije obećao univerzalna izborna prava za glasače. Zbog toga su demonstranti zahtevali transparentne demokratske izbore i ostavku hongkongškog predsednika vlade Leung Čung-Jinga.

Iz tog razloga su pre sedam dana na ulicama počeli da se okupljaju i protestuju studenti. U nedelju su hiljade ljudi okupljanjem izrazile građansku neposlušnost. Oni su se probili kroz kordon policije i zaustavili saobraćaj. „Nastao je pokret Okupiraj Hongkong“ (Occupy Hong Kong), izjavili su demonstranti.

Jedna zemlja – dva sistema

Sedam miliona stanovnika Hongkonga svrstava se u posebnu upravnu jedinicu Kine. Kao samostalna teritorija sa carinskim i pasoškim kontrolama na granicama, taj azijski ekonomski i finansijski centar ima autonomnu upravu. Od povratka Hongkonga u Kinu 1997, koji je do tada bio britanska kolonija, tu važi princip „jedna zemlja – dva sistema“.

To se zasniva na zajedničkoj deklaraciji Velike Britanije i Kine iz 1984. godine. Kina je u deklaraciji obećala da će zadržati liberalan način života i sistem slobodnog tržišta najmanje tokom pedeset narednih godina. Ali Kina ne želi uvođenje demokratije, kao ni da dozvoli slobodne izbore. Izborni komitet određuje predsednik vlade, a u parlamentu (zakonodavnom veću) tek delimično su prisutne demokrate. Oko 92 odsto stanovništva čine Kinezi koji govore kantonski jezik.