Debate o jednom skoku i jednoj protezi

Da li sada ovaj sportista sme da bude nominovan za učešće na Evropskom prvenstvu u atletici? Profesora biomehanike sa Instituta za sportske nauke Univerziteta u Tibingenu, Vajta Vanka, odgovor Nemačkog atletskog saveza na to pitanje nije ni zanimao; on ionako smatra da bi to učešće bilo nekorektno. U slučaju Markusa Rema radi se o specijalnoj protezi od karbona koja obezbeđuje jak odraz i 15 centimetara je duža od njegove zdrave noge. Profesor Vank je u intervjuu za minhenski dnevnik Zidojče cajtung rekao da Removo postignuće smatra „impresivnim i jedinstvenim kada pogledamo konkurenciju u sportu za hendikepirana lica. Ali, ono što Nemački atletski savez dopušta pod plaštom inkluzije, za mene je pod znakom pitanja. Ja sam apsolutno za to da hendikepirani sportisti budu uključeni u vrhunski sport. Ali, u tom slučaju bi trebalo da postoje dva različita takmičenja – ili bar odvojeno vrednovanje njihovih postignuća.“

„Nisam siguran da je u ovom slučaju uopšte potrebna ekspertiza“, nastavio je profesor: „To postaje jasno već i kada se pogleda kako se postižu daljine. Pre svega, Rem ima manju telesnu težinu – potkolenica je duplo teža od karbonske opruge. To je već jedan faktor. Zatim, karbonska noga je nešto duža od ljudske – to tako mora biti, inače on ne bi mogao da hoda ni brzo, ni simetrično. Glavna razlika je, međutim, u odskoku. Rem prilikom odskoka izvlači najviše energije iz veštačkog skočnog zgloba – ljudski zglob to ne može da postigne [...] U slučaju karbonske opruge, 80 odsto energije se vraća – i to je energija koju atleta uopšte ne mora da investira, to radi opruga. Ljudska tetiva vraća manje od 50 odsto energije...“

List Vestdojče algemajne cajtung prenosi da se sada i „mimo sporta najviše govori o Markusu Remu, pobedniku Paraolimpijade koji je stupio na novo tlo. Rem ima protezu umesto potkolenice i sada je sa daljinom od 8,24 metra postao nemački šampion u skoku udalj. I sada svi diskutuju: treba li to tako da bude? Može li visoka tehnologija i da poboljša nogu, a ne samo da je zameni? Je li to još uopšte fer takmičenje? Sve su to pitanja koja će sport morati da razjasni. Ali, i mimo sporta, Markus Rem je pokazao šta je moguće: ostvarujemo napredak na putu u društvo koje daje iste šanse ljudima sa hendikepom i ljudima bez njega.“

Komentator sportske informativne agencije SID smatra da je „Nemački atletski savez sam sebe zbunio nakon što su posle Remove pobede nastale ovakve diskusije. Ovaj sportista sada mora da se pravda zbog svog uspeha. Pri tome je debata o Remu, uslovnom šampionu Nemačke trebalo da se okonča još pre šampionata. Naposletku, on je još pre godinu dana postigao daljinu od 7,95 metara. Tada je već bilo jasno da će Rem i van konkurencije hendikepiranih imati šta da pokaže. No, u Nemačkom atletskom savezu su spavali i prekasno reagovali. Sada se diskusija vodi delimično i polemičnim tonom, a to je šteta – pre svega za Rema.“

Svetska atletska federacija je zvanično registrovala Remov rezultat. List Zidvest prese prenosi da se za budućnost planira „neka vrsta tehničkog pregleda za proteze iz koga bi trebalo da proizađu odgovarajući standardi. I, naravno, biće potrebno i proveravati da li se svi pridržavaju tih standarda. Kritičari ukazuju da Rem ima veoma spor zalet za daljinu koju je postigao, iz čega je jasno da najveći deo posla obavlja sama proteza [...] Drugoplasirani Kristijan Rajf je u maju preskočio 8,49. Petoplasirani Sebastijan Bajer je 2009. takođe zabeležio daljinu od 8,49. Na dvoranskom prvenstvu Evrope je već postigao i daljinu od 8,71 metra. Tada se spekulisalo da mu je taj rezultat omogućila greška u merenju ili da je podloga bila elastična. Bajer je i sam doživeo tu vrstu optužbi, ali i pored toga, svrstao se u red kritičara rezultata Markusa Rema.“