Dan kada su Nemci izgubili strah od diktature
9. oktobar 2014.
9. oktobar 1989, datum je koji je ušao u nemačku i evropsku slobodarsku istoriju. Tog ponedeljka se 70.000 ljudi okupilo u Lajpbigu, kako bi protestovali protiv Komunističke partije DDR-a (SED). Oni su komunističkim moćnicima skandirali: "Mi smo jedan narod". Bile su to masovne demonstracije usmerene odozdo protiv "onih gore", glavešina u Politbirou i Centralnom komitetu, koji više nisu znali ništa o onome što je narodu zapravo potrebno: slobodi. Slobodi življenja, slobodi društva, ali i slobodi da putuju i što je još važnije da otputuju iz zemlje. Jer, dok su jedni sve snažnije demonstrirali na ulicama protiv starateljstva države nad narodom, svakog ponedeljka ne samo u Lajpcigu, već i u Haleu ili Ejsenhitenštatu, desetine hiljada njih je, uglavnom ilegalno, napuštalo zemlju, frustrirani zbog sklerotične države i sistema koji je vladao u DDR-u. Bile su to takoreći demonstracije "nogama" - u DDR-u i van iz DDR-a.
Taj 9. oktobar bio je prvi iskorak u slobodarskoj istoriji Nemačke. Bio je to dan u kome je 70.000 građana imalo hrabrosti DDR-u reći "NE!". Bio je to prvi mirni ustanak u periodu od naredne četiri sedmice do 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid - četiri sedmice u kojima se pisala nemačka i evropska istorija. Bio je to dan kada su Nemci - koji, prema Lenjinovoj zločestoj opasci, kupuju kartu za ulazak na peron kada krenu u revoluciju, jurišajući na železničku stanicu - delom prednjačili u ustanku naroda srednje i istočne Evrope protiv komunizma, protiv diktature tamošnjih komunističkih partija, protiv pretenzija za vlašću iz Moskve. Ono što je u Poljskoj započeo sindikat Solidarnost ranih 80-ih godina i što je spiritualno pratio poljski papa Jovan Pavle II, razbuktalo se u te četiri sedmice, kako u istočnoj Nemačkoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj i Mađarskoj. Narod se podigao i komunističke diktature su implodirale.
Nekoliko sedmica pre 9. Oktobra, DDR je pompezno i uz vojne parade proslavio jubilarnih 40 godina postojanja države. Međutim, znak vremena, želje za promenama državni i partijski vrh nisu uzeli za ozbiljno. Oni su na miran način izazvani na dvoboj i potom pometeni. Tog 9. oktobra su istočni Nemci počeli da pišu istoriju. Započele su četiri mirne sedmice - sa uvek novim demonstracijama i okupljanjima - nakon kojih je okončana nemačka i evropska podela. Taj 9. oktobar je uvod u nemačku slobodarsku istoriju, prekretnica na putu ka 9. novembru, datumu pada Berlinskog zida. To je dan na koji istočni Nemci, a posebno oni iz Lajpciga, mogu da budu ponosni. To je dan kada je narod izgubio strah od diktature.