CSU na tronu "samostalne vladavine"

„Horst Zehofer u zenitu moći: premijer Bavarske je vratio Hrišćansko-socijalnu uniju na tron samostalne vladavine“, piše Špigel onlajn, i postavlja pitanje: „Je li to sada i put Angele Merkel? (...) Ubedljiva pobeda stranke-posestrime i slabost Liberala (FDP) kriju veliki rizik za kancelarku. Nakon što je pet godina morala da deli vlast sa Liberalima, CSU sada ponovo može sama da vlada. Ovo je zadovoljština za Zehofera, čoveka koji je u svojoj karijeri morao da pretrpi poneki udarac. Zbog njegove prevrtljivosti, gledali su ga sa skepsom čak i u redovima same CSU. (...) Nedelju dana pred izbore za Bundestag, Zehofer je briljirao na generalnoj probi.“

Špigel dalje piše o tome kako je ispadanje Liberala iz bavarskog parlamenta zapravo faktor rizika za Demohrišćane na predstojećim saveznim izborima. Jer na saveznim izborima birači daju dva glasa: jedan za određenog kandidata, a drugi – za stranku. Angela „Merkel i njeni sledbenici već nedeljama upozoravaju svoje pristalice da taj drugi glas iz sažaljenja ne poklone Liberalima. Liberali su se u Bavarskoj trenutno vratili u vreme pre koalicione vlade – između 1994. i 2008. ih nije bilo u bavarskoj skupštini, pa se sada javlja strahovanje da bi opet mogao da počne jedan dug period žeđi...“

Ovaj čovek deluje neobično, piše komentator berlinskog lista Tagescajtung. Tako on deluje „bar na one koji nisu iz Bavarske. (…) Pun je trikova i nema principe, nepouzdan je i egomaničan. On ispunjava zahteve one vrste bavarskog političkog folklora u kojoj političar CSU sme da bude nešto više od drugih, iščašeniji, grublji, pa i više nalik mafiji od proseka. U predizbornoj kampanji je Bavarsku nazvao vratima raja. U Diseldorfu, Erfurtu ili Berlinu, svaki političar bi sa takvim pošalicama ispao smešan. U Bavarskoj, on je pobedio na izborima osvojivši apsolutnu većinu.“

„U Bavarskoj satovi kucaju drukčije, pa se ponekad čak ni ne zna da li žure ili kasne – bar tako to može da izgleda ponekom ko nije Bavarac“, smatra komentator dnevnika Frankfurter algemajne cajtung: „Nije li CSU na prethodnim izborima svedena na meru prema kojoj danas moraju da se ravnaju zapravo sve narodne stranke i u drugim državama, ne samo u Nemačkoj? A sada ovo: pet godina posle pada u ligu isluženih, onih koji ne mogu da vladaju bez nekog koalicionog partnera, CSU je ponovo osvojila apsolutnu većinu u bavarskom parlamentu – i pored propasti bavarske banke, i pored afere sa nepotizmom, i pored – samog Horsta Zehofera.“

Frankfurtski list piše da je Zehofer izvukao Bavarsku iz depresije „mešavinom političkog svaštarstva, voljom da vlada i bliskošću narodu koja je u Bavarskoj uvek bila preduslov za uspeh. Tajna poslednje prave narodne stranke sastoji se u tome da se ona ne zalaže za ovo ili ono, nego – za sve: za princip živi i pusti druge da žive, za Liberalitas Bavariae, na koju se rado pozivaju i čak i hrišćanskocijalni mrzitelji saveza sa Liberalima. Jer, CSU ionako sama sebi izgleda liberalno, isto kao što je sama sebi i dovoljno socijaldemokratska i dovoljno zelena. Ono malo opozicije, govorili su u stranci još u ranijim vremenima, i to možemo sami da organizujemo...“

„No, niko nije taj poslovni model iskoristio do krajnjih granica kao što je to uz namigivanje učinio majstor političkog krivudanja Zehofer. On zna od čega zavisi sudbina predsednika CSU - i zašto bavarski premijer iz ljubavi prema svom (biračkom) narodu ponekad mora da podnese žrtve, pa i tako velike kao što su uvođenje studentskih taksi, brane na Dunavu ili ostavka generalnog sekretara CSU. (…) Zehofer je tokom predizborne kampanje mogao da pokaže desetine rang-lista, od statistika o tržištu rada preko obrazovanja pa do ekonomske snage; sve su to liste na kojima se Bavarska nalazi na čelnoj poziciji. Politički temelji za to su postavljeni pre njegovog stupanja na dužnost. Ali, on je uspeo da na dovoljno veliki broj birača ostavi utisak da će, dokle god on za pultom u državnoj kancelariji bude upravljao skretnicama, stanje u Bavarskoj biti uređeno i tačno kao i na njegovoj kućnoj maketi železnice.“

Priredio: Saša Bojić
Redakcija: Jakov Leon