Crvene ruže za nezavisnost Katalonije

Trg Plaza de Katalunija u centru Barselone 23. aprila. Na sve strane se mogu videti tezge sa cvećem i knjigama. Međutim, crvene ruže ovoga puta imaju političku konotaciju. Umotane su u foliju žuto-crvene boje, koje inače krase katalonsku zastavu. Tu je još jedan detalj. Na foliji se može videti zvezdica, koja predstavlja poziv na nezavisnost.

Referendum je već zakazan. Ako sve bude teklo po planu, biće održan 9. novembra. Nejasno je doduše kako će glasiti referendumsko pitanje. Rodžer Fernandez veruje da će Katalonci konačno moći da se izjasne za ili protiv nezavisnosti. „Ljudi imaju veliku nadu. Ali neke velike promene ja ne očekujem. Nama je jasno kako privredni sistem funkcioniše“, dodaje i nastavlja da deli crvene ruže sa svog štanda građanima koji prolaze.

Protivno ustavu

Da li će referendum zaista biti održan, još uvek je neizvesno. Jer Ustavni sud Španije odbacuje mogućnost izjašnjavanja o nezavisnosti regiona. Raspisivanje referenduma je protivustavno i narušava integritet zemlje. Ustav garantuje autonomiju svim regionima, ali i suverenitet „nedeljive“ Španije.

Početkom marta vlada u Madridu odbacila je mogućnost održavanja referenduma. U tome je dobila i podršku parlamenta. Artur Mas, šef katalonske vlade, nije bio iznenađen tvrdokornim stavom centralne vlade. Jer odluka o raspisivanju referenduma u Barseloni je već doneta, šta god o tome mislili u Madridu. Onog trenutka kada sve pravne mogućnosti budu iskorišćene, Mas će se okrenuti regionalnom parlamentu, na čiju podršku u svakom slučaju može da računa.

„Dobro za Kataloniju, dobro i za Španiju“

Katalonski političari ostaju pri stavu da za održavanje referenduma nije potrebna zakonska osnova. Ipak, rukovodstvo u Barseloni pokušava da pridobije podršku velike većine i mogućnost za pregovore sa Madridom. Pri tome, Katalonci se nadaju da bi Evropska unija mogla u tome da posreduje. „Traži se rešenje, koje će biti dobro za Katalonju, kao i za Španija, a tako i za Evropu“, poručio je Mas.

Uprkos svim pokušajima da se pitanje Katalonije internacionalizuje, vlade drugih zemalja, pre svega članica Evropske unije, ne odustaju od uverenja da je to unutrašnjepolitičko pitanje Španije, o kojem Katalonci treba da razgovaraju sa vladom u Madridu. Istovremeno je iz Evropske komisije nedavno stiglo i obrazloženje, da nezavisnost Katalonije, ne bi „automatski podrazumevalo članstvo u Uniji, bez saglasnosti svih EU-partnera, pa tako i Španije“.

Treći predlog: Španija kao federalna država

Nijedna strana u sporu ne zagovara dijalog. Šta više, premijer Španije Mariano Rahoj šefu katalonske vlade poručuje da eventualnim pregovorima mora da prethodi odustajanje od održavanja referenduma, jer tako nalaže Ustav Španije. Katalonci žele razgovore sa Madridom, ali o referendumu. Za njih je to sasvim logičan sled događaja, ako se ima u vidu da je 80 odsto poslanika pokrajinskog parlamenta veća podržavalo raspisivanje referenduma.

Međutim, ne podržavaju baš svi građani nacionalistički kurs katalonske vlade. Socijalisti se zalažu za izmenu Ustava. U poslednje vreme, sve se češće govori o konceptu federalne države, po uzoru na Nemačku. Ipak za 17 autonomnih regiona Španije, to trenutno deluje isuviše komplikovano.

Koga to uopšte zanima?

I dok je Artus Mas, Međunarodni dan knjige koristio za promociju secesionističkih planova, gosti među kojima je bilo dosta autora, koristili su priliku da promovišu svoje knjige. Jedan od njih je i Manuel Kruz, ugledni profesor filozofije. „Ljudi veruju kako se ceo svet interesuje za nas. To nije ništa drugo nego bolesna preokupiranost samim sobom“, kaže Kruz.

Šef katalonske vlade za to ne mari. On je već svim šefovima vlada evropskih zemalja poslao pisma. Teško da je dobio bilo kakav odgovor. „Ipak, kada gledate program lokalne televizije stičete utisak da se ceo svet zanima za naše probleme. Postali smo imuni na bilo kakve kritike“, dodaje španski filozof.

Neki su od priče o neophodnoj nezavisnosti Katalonije već odustali. Merhe je prodavačica cveća. Svoje crvene ruže još od prošle godine ne prodaje za zvezdom sa početka priče – jer ona više nije za nezavisnost. Cena takvog stava je u Barseloni prilično visoka. Ranije je na Dan knjige prodavala najmanje 500 ruža, sada jedva 100.

Autori: Hans-Ginter Kelner / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković