CIA zatvori u Rumuniji?

Dugo vremena se o tome ćutalo, a sada je intervju bivšeg predsednika Jona Ilijeskua u Rumuniji digao veliku prašinu: U razgovoru sa autorom Ilijesku je indirektno priznao postojanje zatvora CIA. On doduše ne govori o zatvoru već o lokaciji. Na prelazu 2002. i 2003. godine, "naši američki saveznici tražili su od nas jednu lokaaciju", reako je Ilijesku. On je potom kao šef države u principu odobrilo taj zahtev. Gde je bila ta lokacija, ne zna, kaže ilijesku, o detaljima se brinuo tadašnji šef predsedničke administracije i šef za nacionalnu bezbednost, Joan Talpeš. Do sada je Ilijesku uvek negirao da mu je bilo šta bilo poznato u vezi sa tajnim zatvorima CIA.

Srušena kuća, na tajnom mestu

Ilijesku kaže da ništa ne zna o aktivnostima na toj lokaciji. "To je bio gest uoči našeg pristupanja NATO", rekao je Ilijesku. Rumuni su se već borili u Avganistanu i na Bliskom istoku i želeli da pokažu da su dobar saveznik. "Nismo se mešali u to šta Amerika radi na toj lokaciji."Da sam tada znao, ono što je kasnije postalo poznato, naravno da ne bih dao odobrenje," priznao je Ilijesku. "Naučili smo iz toga da ubuduće budemo pažljiviji sa takvim zahtevima."

Joan Talpeš potvrdio je Ilieskove informacije u razgovoru sa autorom - i čak navodi detalje: Ilijesku mu je dao "odrešene ruke" da reguliše zahtev Amerikanaca. On je obezbedio jednu zgradu u Bukureštu koju je CIA koristila od 2003. do 2006. Godine. Ta zgrada više ne postoji, a gde je tačno bila, Talpeš neće da kaže.

Ilijeskuove i Talpešove izjave su uzburkale celu Rumuniju - na kraju krajeva, pitanje tajnih zatvora CIA u Rumuniji, pre više godina, dugo je bilo predmet istrage parlamentarne komisije, koja je 2008. došla do zaključka da nema dokaza da je CIA Rumuniju koristila za tranzit zatvorenika, niti o tajnim zatvorima.

Šta je radila parlamentarna komisija?

Uprkos detaljima koji su izneli Ilijesku i Talpeš, bivša šefica komisije, Norica Nikolaj, danas poslanica Evropskog parlamenta, ostaje pri svojoj izjavi. "Lokacija ne znači automatski da je to bio zatvor. Mislim da je CIA jednostavno imala kancelariju u kontekstu saradnje sa Rumunijom, što je svuda normalno između obaveštajnih agencija."

Predsednica rumunske organizacije za ljudska prava APADOR-CH, Marija Nikoleta Andreesku, ocenjuje rad Komisije kao "neefikasan". Odgovorni kao što su Ilijesku i Talpeš nisu intervjuisani, nisu dovoljno proverene informacije o tranzitu zatvorenika CIA preko Rumunije, iako je na raspolaganju bilo dovoljno indicija iz drugih međunarodnih izveštaja, kao što je onaj Dika Martija iz 2006./2007.

APADOR-CH zastupa u Rumuniji, između ostalog, zatvorenika CIA, Abd al-Rahim al-Naširija, koji je u oktobru 2000 navodno planirao napad na razarač USS Cole u Jemenu i koji je rekao da je od 2003. do 2006. godine bio mučen u Rumuniji. Al-Naširi je u maju 2012. podneo tužbu protiv rumunske države, presuda još nije doneta.

Zbog mučenja dva zatvorenika koji su trenutno pritvoreni u Gvantanamu, Poljska je u februaru ove godine osuđena od strane Evropskog suda za ljudska prava i mora da plati novčanu kaznu. U Litvaniji, gde je takođe bio zatvor CIA, tužioci su početkom aprila pokrenuli novu istragu.