Burni dani u Turskoj

Za većinu Turaka, utorak je loše počeo. U 10:36 vozovi u metrou i tramvaji su se zaustavili. Liftovi su stali – 11 od 18 centara za kontrolu letenja je prestalo da radi. Od Istanbula do Adane na jugoistoku zemlje, uključili su se generatori. Uskoro je bilo jasno da je 49 provincija – a ima ih ukupno 81 – ostalo bez struje. Tako je bilo i u Ankari i Istanbulu, gde struja nije došla ni posle sat vremena, pa ni posle dva sata... Vlada je saopštila da ne zna šta je posredi, kao i da je moguć i kibernetički napad. Na internetu se se pojavile hiljade ironičnih komentara i najrazličitije glasine.

A onda je stigla sledeća loša vest: najmanje dvojica napadača iz levičarske grupe Revolucionarna oslobodilačka partija, iskoristili su nestanak struje da bi naoružani upali u ogromnu istanbulsku palatu pravde Čaglajan. Očigledno ni bezbednosni uređaji nisu dobijali struju iz agregata – na šestom spratu zgrade oni su upali u kancelariju državnog tužioca Mehmeta Selima Kiraza. „Kiraz je“, piše list Velt, „državni tužilac angažovan na slučaju ubistva 15-godišnjeg mladića Berkina Elvana. Ovog tinejdžera je za vreme protesta u parku Gezi u leto 2013. pogodila u glavu kanta sa suzavcem – umro je posle višemesečne kome u martu 2014. Tadašnji premijer i sadašnji predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ga ja nazvao teroristom. Dečakovi roditelji su preneli da njihov sin uopšte nije bio učesnik demonstrancija, već da je samo išao da kupi hleb. Internetom kruže fotografije na kojima se on vidi sa maskom na licu. Ovako ili onako – bio je dete.“

Mehmet Kiraz je vodio istragu koja se nije micala sa mrtve tačke. 18 saslušanih policajaca je rekalo da se ne seća incidenta. U međuvremenu je Berkin Elvan postao ikona protestnog pokreta. Na mnogobrojnim demonstracijama koje su imale komemorativan karakter na ulice je izašlo oko dva miliona ljudi. I tu je bilo žrtava – nastradalo je dvoje ljudi, među njima jedan policajac koji se otrovao sopstvenim suzavcem.

„I sada su dva mladića u revolucionarnim uniformama sopstvene izrade došli kod Kiraza i uperili mu oružje u glavu. Izneli su i zahteve. Jedan levičarski ekstremistički video-kanal je sve to direktno prenosio, ali je u jednom trenutku nestao sa interneta. Napadači su tražili javno priznanje policije da je odgovorna za ubistvo Elvana, kao i da se ubicama sudi pred narodnim tribunalom. Pretili su da će ubiti svog taoca ako se ti zahtevi ne ispune u roku od tri sata. Uskoro je na lice mesta stigao pregovarač... Ali, dan se ni izdaleka nije bližio kraju: posle nestanka struje i upada napadača u kancelariju državnog tužioca Kiraza, desio se veliki preokret na suđenju 236-orim osobama optuženim za planiranje puča protiv Erdogana. Bio je to proces na kome su pripadnici armije i sekularni novinari, akademici i pripadnici opozicije optuženi za podrivanje vlade i zaveru protiv države. Sada su odjednom oslobođeni optužbi jer je sud ustanovio da su dokazi protiv tih ljudi bili lažni.“

„Ne zna se ko je prouzrokovao, ili šta je prouzrokovalo, nestanak struje. Otmica državnog tužioca je završena upadom policije u zgradu – oba otmičara su ubijena, ali ni tužilac nije preživeo ovu akciju. Što se tiče suđenja navodnim pučistima, njihovo oslobađanje je, između ostalog, i znak okretanja vlade sekularnim i nacionalističkim snagama u zemlji.“ Poslednje ankete pokazuju da je vladajuća stranka AKP još uvek dominantna, ali da je sve slabija, dok su sekularna CHP i nacionalistička MHP dobili na popularnosti. Privreda stagnira, U junu su izbori. Erdoganu i njegovoj AKP je potrebna dvotrećinska većina da bi mogao da progura novi ustav. Sada su mu potrebni glasovi nacionalista, piše list Velt.