Bunjevačkim identitetom i dalje se manipuliše

Nakon što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić početkom školske godine uzburkao političko-identitetske strasti poklanjajući ćirilične udžbenike bunjevačkoj deci, ove nedelje buknula je nova “afera” kada je gradonačelnik Subotice Jene Maglai Zavodu za kulturu vojvođanskih Hrvata zabranio održavanje skupa o identitetu Bunjevaca. Da li je reč o iskrenom zalaganju za prava nacionalnih manjina, ili se te iste manjine zapravo nalaze između političkih čekića i nakovanja, gde je najmanje važno poštovanje njihovih ljudskih prava?

Pošto je gradonačelnik Subotice Jene Maglai odbacio molbu Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata da se u Gradskoj kući održi naučno-stručni skup pod nazivom “Identitetske sastavnice i prijepori bunjevačkih Hrvata”, po drugi put je u kratkom vremenskom periodu aktuelizovano pitanje položaja i identiteta Hrvata i Bunjevaca u Srbiji.

Predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća sa sedištem u Subotici Slaven Bačić najavio je da će se žaliti Briselu zbog diskriminacije ove nacionalne manjine i upozorio da Srbija u identitetskim sporovima na relaciji Hrvati-Bunjevci mora da ostane neutralna, a ne da drži bilo čiju stranu.

“Bunjevačko pitanje pokrenulo je favorizovanje jedne i diskriminaciju druge nacionalne zajednice”, ocenio je Bačić za Dojče vele i objasnio da “zabranjeni” skup nije bio organizovan da bi se politizovalo bunjevačko pitanje, već da se na stručan i naučni način raspravlja o njemu.

Skup je na kraju održan, ali u prostoru Subotičke biskupije, umesto u Gradskoj kući. Organizator „sporne“ konferencije, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata Tomislav Žigmanov takođe je optužio gradonačelnika Maglaija da diskriminiše tu nacionalnu zajednicu. "Svako ima pravo da se izjašnjava kako želi, ali ne pristajemo na to da nacionalna pripadnost Bunjevaca bude rešena paušalnom političkom izjavom. Svojom izjavom gradonačelnik je suspendovao pluralnost mišljenja i slobodu govora koja postoje u demokratskim društvima kojoj i Srbija navodno teži", rekao je Žigmanov za Dojče vele.

Ko prebrojava nacionalna krvna zrnca?

Sam gradonačelnik Maglai je za Dojče vele rekao da ostaje pri svojoj ranijoj izjavi da ne želi da dozvoli da se u Gradskoj kući održavaju skupovi na kojima se “prebrojavaju nacionalna krvna zrnca” građana Subotice. “Neću dozvoliti da se u Subotici pravi razdor, da se prave razmirice, jer nam treba međunacionalno razumevanje i izgradnja partnerskih odnosa, a ne povratak u prošlost. Takvom skupu nije mesto u Gradskoj kući, a neće biti dozvoljeno održavanje ni drugih sličnih političkih skupova, na kojima se promoviše netolerancija u bilo kom smislu. Gradska kuća služi za rad gradske uprave i gradske skupštine, kao i za manifestacije folklornog ili muzičkog tipa”, poručio je Maglai. Na pitanje da prokomentariše najave iz Hrvatskog nacionalnog vijeća da će i Evropskoj uniji prijaviti kršenje prava Hrvata, Maglai je kratko odgovorio: “Neka slobodno prijave”.

A predsednica Privremenog organa Bunjevačkog nacionalnog saveta Suzana Kujundžić Ostojić je za Dojče vele izjavila da joj je dosta neprekidnog svojatanja Bunjevaca. “Pre svega, Bunjevci nisu Hrvati a nisu ni Srbi. Nismo to bili vekovima, a nema razloga ni zašto bismo to bili sada. Nama je jednako bilo teško za opstanak i sada i u prethodnih 300 godina, ništa ovo nije novo. Naravno da nije prijatno kad vam neko drugi tumači poreklo. Iluzorno je i prosto smešno u 21. veku naučno dokazivati da Bunjevci nisu Bunjevci. Ne možete da naterate nekoga da se oseća drugačije nego što se oseća”, poručila je Suzana Kujundžić Ostojić.

U čije ime Nikolić poklanja udžbenike Bunjevcima?

Na početku školske godine predsednik Srbije Tomislav Nikolić poklonio je udžbenike Bunjevačkom nacionalnom savetu namenjene osnovcima, što je takođe izazvalo međudržavne polemike, jer su knjige delom bile na ćirilici. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je tada da Nikolić demonstrira kontinuitet politike čiji je krajni cilj da asimilira Hrvate u Srbiji. Nikolić je na to odvratio da Bunjevci nisu ni Srbi ni Hrvati, već imaju pravo da se izjasne onako kako se osećaju. Potom je, istim povodom, potpredsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Andrej Plenković iz HDZ-a takođe zatražio zaštitu prava Hrvata u Srbiji.

Suzana Kujundžić Ostojić kaže da ne vidi nikakav problem u Nikolićevom gestu i dodala da Srbija danas ima predsednika koji priznaje Bunjevce, dok ih je prethodni predsednik Boris Tadić “negirao”. “Ćirilica u udžbenicima nije čudna jer naša deca idu na nastavu na srpskom jeziku, a bunjevački govor je izborni predmet. Onog trenutka kada deca počinu da uče bunjevačko zvanično latinično pismo, od tog trenutka počinju i udžbenici na latinici. Uostalom, udžbenike nije odobravao Nikolić, već šest naučnih institucija u Srbiji”, navela je Kujundžić Ostojić.

Snežana Ilić, stručnjak za manjinska pitanja iz zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva ocenila je za Dojče vele da je pitanje identiteta Bunjevaca zapravo političko i zakonsko pitanje. Političko, jer se zloupotrebljava u dnevno-političke svrhe i predizborne svrhe, i to sa raznih strana. Zakonsko, jer zakonski svako ima pravo da se nacionalno izjasni onako kako hoće.

“Nauka je tu rekla svoje, etnologija je rekla svoje, istorija je rekla svoje: bunjevački subetnikum jeste u okvirima hrvatskog nacionalnog korpusa. Bunjevci jedino u Srbiji figuriraju kao nacionalna manjina. U Mađarskoj ih, na primer, nema jer je tamošnja Akademija nauka i umetnosti rekla da oni ne mogu da se tretiraju kao nacionalna manjina”, navodi Snežana Ilić.

Prema njenim rečima, priča o identitetu Bunjevaca “podgrevana” je u Miloševićevoj kuhinji, devedesetih godina prošlog veka, kada su počele da se “igraju igre” sa bunjevačkim identitetom. “Miloševićev režim je u vreme rata sa Hrvatskom razbijao ovdašnji hrvatski nacionalni korpus i tako je oduzeta jedna trećina hrvatskog korpusa”, kaže Snežana Ilić.

Ona je upitala zašto je Tomislav Nikolić rekao da je od sopstvenih novaca donirao udžbenike Bunjevcima, kada je te knjige, u njegovo ime, uručila njegova savetnica na mestu predsednika Republike. “To baca senku na tu navodno iskrenu priču i to jeste jasan politički znak za favorizovanje jedne manjine. Zašto, na primer, nije otišao pa dao udžbenike vlaškoj manjini, gde postoji takođe napetost na relaciji Vlasi-Rumuni, kao i u slučaju Bunjevaca-Hrvata?”, upitala je Snežana Ilić.

I Bunjevci međusobno razjedinjeni

Da stvari ni u samom bunjevačkom identitetskom korpusu ne stoje baš najbolje, videlo se još prošle godine, kada je rad njihovog nacionalnog saveta bio blokiran više od šest meseci, nakon čega je Ministarstvo pravde donelo odluku o formiranju Privremenog organa upravljanja u tom telu. Da nema sloge, svedoče i od ranije poznati primeri da se u čitavim familijama jedni izjašnjavaju kao Bunjevci a drugi kao Hrvati.

Snežana Ilić smatra da su priče o Bunjevcima i Hrvatima u Srbiji zapravo deo šireg političkog konteksta, u okviru kojeg se, po njoj, Beograd okrenuo od Zagreba ka Budimpešti. “Dakle, za Beograd nije više Zagreb kapija Evrope, kao što je to bilo u vreme mandata predsednika Tadića, već je ta kapija sada Budimpešta. Saradnja između Srbije i Hrvatske je praktično zamrznuta pa ne treba da čude ni ovakvi potezi koje Srbija sa najviših mesta povlači u sporu između Hrvata i Bunjevaca”, smatra Snežana Ilić.

Ako je to zaista tako, onda su ove dve nacionalne manjine zapravo samo moneta za potkusurivanje, a u tom slučaju najmanje je važno poštovanje njihovih identitetskih i drugih ljudskih prava. Takođe, upada u oči da se ovakva “vruća” nacionalna pitanja uvek nekako potežu u predizborno vreme pa poznavaoci prilika podsećaju da su za 26. oktobar zakazani izbori za manjinske nacionalne savete. Upada u oči da je i u susednoj Hrvatskoj uveliko počela kampanja za predsedničke izbore. A u samoj Srbiji, iako izbora za sada nema na vidiku, odavno je poznato da političari svoje poteze mere po rastu ili padu rejtinga.

Sve u svemu, ovaj spor između Hrvata i Bunjevaca, nema sumnje, nečije će pozicije itekako učvrstiti pred izbore i možda biti odlučujući u bici za prevlast u nacionalnim savetima Hrvata, Bunjevaca, Mađara i drugih “zainteresovanih strana”. Za to vreme, idilična slika o salašima i Bunjevcima “na severu Bačke”iz lepih pesama Zvonka Bogdana odavno je samo ostala u poeziji. U stvarnosti, Bunjevaca je sve manje, a lepi salaši sve više liče na napuštene ruine.