Buka aviona opasna po zdravlje

"Avion koji sleće je Boing 738", objašnjava Volfgang Hofman, "buka je manja nego pri uzletanju." Čak i u njegovom natkrivenom i zatvorenom zimskom vrtu, čuje se brujanje motora aviona koji se približavaju aerodromu Keln/Bon. Kad bi ovaj penzioner sedeo napolju, mogao bi da pročita i natpis na letelicama, jer one tako blizu proleću gotovo svakog minuta, nad naseljima u istočnom delu Kelna. Pre 40 godina su Hofman i ostali stanovnici ovog dela grada osnovali Društvo za zaštitu od buke aviona Keln/Bon. Od tada se bore protiv posledica vazdušnog saobraćaja u njihovoj blizini.

Svoju terasu je inženjer građevine u penziji odlučio da zatvori staklom, jer mu je "u bašti postalo preglasno". Ali buka mu i dalje smeta dok gleda televiziju. "To je stvarno naporno." Na svom krovu je Hofman tražio da se instalira merni instrument za buku. Ona zna da bude i 77 decibela. "To te stvarno protrese, dok je buka od oko 70 decibela zahvaljujući prozorima sa pojačanom zvučnom izolacijom još podnošljiva." I u zakonu o zaštiti od buke aviona granica od 65 decibela konstantne buke postavljena je kao dozvoljena za dan – a za noć deset decibela niža. Za nove aerodrome ona iznosi 60 (tokom dana), odnosno 50 decibela (noću).

Buka koju je teško dokazati

Ljudsko uho zvuke glasnije od 55 decibela doživljava kao veoma neugodne. Ljudi pri takvoj buci moraju glasnije da govore, a ona organizmu stvara stres. Glavni problem protivnika buke koju stvara vazdušni saobraćaj jeste da se zvanična merenja temelje na konstantnom nivou buke. Svi "ekscesivni" rezultati izmereni unutar osam noćnih sati, uključujući i period noćne zabrane letova, sabiraju se i dele, na osnovu čega se dobija srednja vrednost. "Ona onda iznosi oko 56 decibela. Neugodni su zapravo ti najbučniji momenti", dodaje Hofman.

On već decenijama prikuplja rezultate merenja, beleži jačinu buke, kao i trase leta "ne bi li u razgovoru sa političarima na sto mogao da stavi konkretne činjenice". Čak i kompanije koje upravljaju aerodromom na svom internet portalu za buku koju proizvode avioni potvrđuju ispravnost tih činjenica. One su Hofmanu i finansirale ugradnju posebnih prozora u spavaćim sobama, prozora koji apsorbuju buku spolja - kao neku vrstu "odštete" za stalnu zvučnu kulisu. Samo nekoliko stotina metara od Hofmanove kuće nalazi se pristupna staza za sletanje na aerodrom Keln/Bon. Između 22 sata i 6 ujutro registruje oko 100 letova. Tvrdi da noću može da spava, ali kaže. "Možda sam već i ogluveo", dodaje 80-godišnji penzioner. Uprkos tome jako se dobro seća jedne noći kada ga je snažna buka aviona probudila: "Oblio me znoj. Od toga čovek može da dobije napad panike."

Pojačani rizik od infarkta i moždanog udara

Prema aktuelnoj studiji medicinskog fakulteta Univerziteta u Majncu, buka aviona kod srčanih bolesnika može da prouzrokuje oštećenja krvnih sudova, porast pritiska i nesanicu. A sve to pojačava i rizik od infarkta i moždanog udara.

Profesor Tomas Mincel je prvobitno hteo da testira efekat buke na 100 osoba. Ali su rezultati kod 60 osoba bili toliko rizični po njihove zdravlje, da su lekari odlučili da okončaju eksperiment. U njemu su pacijenti bili izloženi noćnim letovima. Srednji nivo simuliranih letova je iznosio oko 46 decibela. Istraživači su pri tome pacijente lekovima zaštitili od mogućih oštećenja krvnih sudove. Uprkos tome funkcije njihovog organizma su se pogoršale. U prethodnoj studiji, već je bilo dokazano da buka aviona nanosi štetu krvnim sudovima čak i zdravim ljudima. Pri tome nije igralo ulogu jesu li oni budni ili ne, dakle, registruju li buku s neba svesno ili nesvesno.

"Uznemiren sam kad se noću budim, jer se tada proizvode hormoni stresa poput adrenalina. Ali i kada se ne budim, ujutro se osećam umorno", opisuje Tomas Kuršajd svoja iskustva sa bukom od noćnih letova. Kuršajd živi na jugu Kelna i tamo ima lekarsku ordinaciju. Buka u pojedinim trenucima doseže i 80 decibela. On tvrdi da buka i nije tako neugodna kao iznenadni bučni "ekscesi" izazvani letom aviona. "Čoveka to probudi iz dubokog sna i on nastavi da spava u dremežu u kojem se manje regeneriše, s rezultatom da se ujutro oseća samleveno."

Po noći bi avioni trebalo da budu - na zemlji

Nesmetani san čuva zdravlje, tvrdi ovaj lekar i autor knjiga. Čovek koji je stalno izložen noćnoj buci ne može dugoročno normalno da funkcioniše. Buka je posebno štetna za decu. Ona preko dana više ne mogu da se koncentrišu, što na duge staze vodi do nemogućnosti učenja. "Političari bi trebalo da izdejstvuju snižavanje dozvoljene granične vrednosti za noćne letove", savetuje Kuršajd. On ukazuje i na činjenicu da postoje tehničke mogućnosti za uređaje koji smanjuju buku i tvrdi da je u okolini Bona i Kelna oko 300.000 ljudi „akutno“ pogođeno noćnom bukom aviona "s velikim posledicama po zdravstveni sistem".

Za mnoge aerodrome u Nemačkoj važi zabrana noćnih letova, ali ne i za Keln/Bon. Ko koliko već ujutro želi da bućne u more, negde na jugu Evrope, odavde može da poleti usred noći. U Vanu, predgrađu Kelna, stacionirana je i vazdušna baza Bundesvera. Ipak najveću buku proizvode teretni avioni. Na evropskoj rang listi teretnog vazdušnog saobraćaja ovaj aerodrom je na 6. mestu. Otežavajuća okolnost je i to što je reč o vrlo gusto naseljem području. Avionu kompanija UPS i FedEx poleću i uzleću prevashodno noću. Neki avionu su bučniji od drugih, ali nivo buke zavisi od težini tereta. "Ako su avioni nakrcani do maksimuma, niže lete i stvaraju više buke", objašnjava Volfgang Hofman i zaključuje. "Kada bismo uspeli da izdejstvujemo zabranu letenja između 22 sata i 6 ujutru, naš problem bi bio rešen.“