Bugarski snovi o gasovodu

„Južni tok je prethodnih godina bio projekat od najvišeg prioriteta za Bugarsku, koja praktično stopostotno zavisi od ruskog gasa“, piše u obimnom članku uglednog Frankfurter algemajne cajtunga. „U Sofiji su se smenjivale vlade, ali su sve biračima obećavale prihode od tranzita gasa i radna mesta. Ipak, nikada nije tačno izračunato koliki bi bio prihod Bugarske od Južnog toka.“

Dalje se citira stručnjak za energetiku Martin Vladimirov iz „Centra za proučavanje demokratije“ (organizacije koju finansijski podržava EU) koji tvrdi da bi Južni tok više pogodovao određenim preduzećima nego ukupnoj ekonomiji zemlje. Vladimirov još kaže da je Južni tok bio deo geopolitičke igre Kremlja koji je tim projektom hteo da pokopa konkurentski Nabuko, te da pritisne Ukrajinu kao i dalje najvažniju tranzitnu zemlju za ruski gas. Dodaje da u datoj situaciji niskih cena gasa više ni Gazprom nema računa da gradi Južni tok.

Ipak, u Bugarskoj ne gube nadu. Tomislav Dončev, zamenik premijera zadužen za energetska pitanja, predlaže novi veliki projekat: „Verujemo da je moguće i realno da u Varni bude napravljeno gasno čvorište.“ Upravo kroz Varnu na Crnom moru je i trebalo da teče ruski gas, ali bugarski predlog je sada suštinski drugačiji – da Rusija napravi gasovod kroz more i praktično ne ulazi na kopno EU te tako izbegne pravne nesuglasice sa Briselom. Frankfurter algemajne komentariše: „Nema odgovora na pitanje kako bi onda gas stigao do potrošača u centralnoj i zapadnoj Evropi. Jer ako Gazprom ne pravi gasovod, to bi morala da učini EU.“

„Gasni hab u Varni, brzo objašnjava Dončev, ne bi primao samo ruski gas. On računa sa najmanje četiri izvora energenta. Jedan od njih bio bi azerbejdžanski gas koji bi tekao kroz planirani gasovod između Grčke i Bugarske. Ima tu, kaže, još komplikovanih procedura između Atine i Sofije, ali radovi ipak uskoro počinju. Interkonektor sa Grčkom je kratkoročno prioritet, kaže Dončev. Onda se planira i veza između Bugarske i Srbije. I njeno finansiranje je, tvrdi, već osigurano“, piše FAZ.

Dodaje se da vlada u Sofiji obećava i eksploataciju sopstvenog gasa pod Crnim morem, ali da za sada niko ne zna koliko gasa tamo ima – i da li ga ima uopšte. Stručnjak Vladimirov čitavu priču oko novih gasnih izvora tumači kao PR-ofanzivu vlasti jer bugarski birači dobro reaguju na najave velikih projekata. I jer je propast Južnog toka ujedno bio poraz vlade.

Fluktuiranje Balkana između EU i Rusije komentariše i austrijski Virtšafts blat. Tekst počinje citatom diplomate Volfganga Petriča koji je rekao da se Evropska unija ponaša kao da želi zemlje jugoistočne Evrope u svom članstvu, dok se te zemlje ponašaju kao da žele da postanu članice Unije. Akcenat je na „kao“.

„Između tih objava postoji mnogo prostora za interpretacije i siva zona u kojoj se politički i ekonomski kreću BiH, Srbija, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Albanija. Naravno da novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ima pravo kada kaže da tokom ovog mandata Komisije neće biti novih članica EU. Realno, pristupni pregovori trajaće godinama. Ipak, pogrešan signal je reći to tako otvoreno. Ako EU ne kaže da želi nove članice – trajno će ih izgubiti. To najbolje ilustruje primer Makedonije koja od 2005. ima status kandidata ali ne napreduje u pregovorima zbog svađe sa Grčkom oko imena zemlje – svađe koju druge članice EU nemo posmatraju. U međuvremenu Makedonija postaje autokratija, glavni adut je nacionalizam koji pretvara zemlju u socijalnu i ekonomsku ruinu.

Masovni zbeg sa Kosova zbog siromaštva, stagnacija u BiH izazvana principom etničke proporcije, dvodecenijska vladavina jednog klana Crnom Gorom – sve to pokazuje manjak demokratije koji bi trebalo da upali crvene lampice u Briselu. Jer EU ne sme sebi da dozvoli nove krize.

No Brisel još okleva da sankcioniše ovakav razvoj onako kako je recimo u Hrvatskoj primorao Ivu Sanadera na ostavku. Komesar za proširenje Johanes Han je u Skoplju i Beogradu veoma uzdržano reagovao na medijsku cenzuru u Srbiji i masovno prisluškivanje u Makedoniji. Srećom je Nemačka, kao lokomotiva EU, shvatila fatalne posledice Junkerovih reči. Zato je Berlin prošle godine organizovao jednu konferenciju o Zapadnom Balkanu. Sledeća je u Beču i tu bi morale da se daju jasne instrukcije.“