1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Bugarska između Moskve i Brisela

26. mart 2014.

Aneksija Krima duboko je podelila bugarsko društvo. Raspoloženje varira od simpatija za Rusiju, do strahova od Putinove težnje ka širenju moći. Sa simpatijama za Rusiju se udružilo i razočaranje Evropskom unijom.

https://p.dw.com/p/1BVT7
Ukraine Demo in Sofia 20.03.2014
Foto: picture alliance/AP Photo

Zbog pisma, religije i istorije, mnogi Bugari osećaju simpatije prema Rusima. Istovremeno se bude i strahovi da bi Moskva ponovo mogla da pokuša da uvuče Bugarsku u svoju geopolitičku sferu moći. Ima jedna poznata ruska poslovica: „Kokoš nije ptica, a Bugarska nije inostranstvo“. Ta zemlja sa površinom od 111.000 kvadratnih kilometara i 7,3 miliona stanovnika, doduše, nema zajedničku granicu sa Rusijom, ali ima duge i komplikovane odnose sa „velikim bratom“.

Rusija – oslobodila ili okupator?

Konfrontacija „rusofila“ i „rusofoba“, koja u Bugarskoj ima dugu istoriju, upravo je dobila novi podsticaj. U zvaničnoj bugarskoj istoriji, Rusija važi kao „oslobodilac od turskog jarma“, jer je bugarska država uspostavljena posle rusko-turskog rata 1877/78 godine. Istoričar Plamen Cvetkov u tome vidi čist propagandni kliše koji se u udžbenicima iz istorije i medijima nekritički prenosi: „Većina Bugara uopšte ne zna da Mirovni ugovor iz 1878. nije bio nikakvo oslobođenje. Naprotiv: on je zapečatio trajnu rusku vojnu okupaciju Bugarske i poslužio sprovođenju ruskih interesa na Bosforu.“

Oslobođenje ili okupacija? – Oko toga je bugarska javnost još uvek duboko podeljena. Isto tako su kontroverzne i procene najnovijih događaja na Krimu, konstatuje istraživač javnog mnjenja Parvan Simeonov: „Postavili smo pitanje: koje snage u Ukrajini podržavate? Proevropske ili proruske? Četrdeset tri odsto ispitanih je bilo neodlučno, 30 procenata je bilo za okretanje Ukrajine EU, a 27 odsto za okretanje Rusiji“.

Bulgarien Shipka Kirche
Ruska crkva u SofijiFoto: Fotolia/vsulov

Podrška razočaranih građana EU Putinu

Bugarska je članica Evropske unije i zvanično je na poziciji EU kada je reč o Ukrajini, ali je ta zemlja istovremeno vrlo zavisna od ruskih isporuka energenata, a u njenoj vladi dominiraju socijalisti koji su tradicionalno u prijateljskim odnosima sa Rusijom. Bila da je tiha ili glasna, podrška Putinovoj politici nema samo istorijske ili energetskopolitičke korene. Mnogi građani najsiromašnije zemlje EU su razočarani članstvom u toj organizaciji i sa određenim zadovoljstvom posmatraju novo ledeno doba između Kremlja i EU. Antievropsko raspoloženje u Bugarskoj se naprosto udružilo sa rusofilijom, prenosi ruski politikolog Danijel Smilov: „Osećaj blizine sa Rusijom sam po sebi nije ništa loše. Doduše, iznenađuje to što Putinov režim ne podržavaju samo socijalisti, već i bugarski nacionalpopulisti.“

Politički identiteti nisu učvršćeni

Trenutni odnosi na bugarskoj političkoj sceni su zaista neobični. Socijalisti, bugarski nacionalisti, ali i ubeđeni antievropljani i antiamerikanci, zajednički se zalažu za Vladimira Putina i njegovu politiku, iako ta politika ugrožava bezbednost Bugarske i ima malo toga sa levičarskim idejama. Kulturolog prof. Ivajlo Dičev smatra to dokazom da većina Bugara nema učvršćen politički identitet: „Bugarski rusofili vide sebe kao levičare, ali istovremeno podržavaju imperiju koja je 200 godina razbijala revolucije i pokrete za nacionalno oslobođenje. Dakle, kao desno orijentisani u Bugarskoj važe oni koji grde Rusiju, a kao levo orijentisani - oni koji je podržavaju. To je idiotski.“

Parvan Simeonov
Parvan Simeonov: Stara konfrontacija Istoka i Zapad u Bugarskoj još nije prevaziđenaFoto: BGNES

I istraživač javnog mnjenja Parvan Simeonov smatra da podela na „levicu“ i „desnicu“ u današnjoj Bugarskoj postaje zbunjujuća čim počne da se govori o Rusiji: „Stara konfrontacija Istoka i Zapad u Bugarskoj očigledno još nije prevaziđena...“

Ruska politika – opasna za Bugarsku

Proevropski glasovi koji kritikuju Rusiju tvrde da Moskva već decenijama tretira Bugarsku kao eksklavu, i ponovo uočavaju neke opasne tendencije. Oni strahuju da bi sada mogle da ožive stare veze iz bivšeg Istočnog bloka, pri čemu hiljade ruskih građana poseduju nekretnine u Bugarskoj, a ruski lobisti su vrlo aktivni u bugarskoj privredi. Prema njihovom mišljenju, članstvo Bugarske u NATO i EU je jedino pouzdano sidrište u toj situaciji.

Politikolog Danijel Smilov smatra da bugarski socijalisti razgovaraju različitim jezicima sa Briselom i Moskvom kada je reč o Ukrajini. A za Plamena Cvetkova stvar je jasna: „Socijalisti su samo preuzeli svoju staru ulogu trojanskog konja Rusije u Bugarskoj i EU.“

Ivajlo Ditchev
Prof. Ivajlo Dičev: Većina Bugara nema učvršćen politički identitetFoto: BGNES

Drugi put posle političkog zaokreta iz 1989. i 1990. Bugarska je rastrzana između Zapada i Istoka, između Brisela i Rusije. Nekada su nade građana bile usmerene u EU, a danas su mnogi Bugari razočarani. Da li bi njihova zemlja ponovo mogla da potpadne pod sferu uticaja Moskve? Teško, smatraju posmatrači. No, antievropsko raspoloženje je osetno i to će se jasno pokazati i na izborima za Evropski parlament u maju.

Autor: Aleksander Andrejev
Odgovorni urednik: Ivan Đerković