Budućnost je s druge strane žice

Majkol i Norgen se nikada ranije nisu sreli. Sudbina ih je spojila u Tihuani, na granici Meksika i SAD. Majkol ima 17 godina, Norgen 20 godina. Obojica su iz Hondurasa. Sami su se probili do Tihuane u nadi da će već nekako uspeti da pređu američku granicu.

„Majka mi je na rastanku poželela sreću. Ona razume to što ne želim da ostanem u Hondurasu. To je bila moja odluka, niko me nije poslao, ne želim novac ni od koga“, kaže Majkol.

Vruće je i suvo. Vetar ne prestaje da duva. Majkol i Norgen posmatraju pogranično područje isprepleteno žičanim ogradama, zidovima i nadzornim kamerama. Američki graničari u helikopterima i džipovima kontrolišu i zapuštena područja koji se protežu van pograničnog pojasa, uvek spremni za hvatanje ilegalnih doseljenika. U daljini se vide obrisi San Dijega u Kaliforniji.

Američki san, kaže Norgen: „Tamo imam prijatelja, on može da mi pomogne. Kada budem stigao preko, prvo želim da pronađem posao. Sigurno se mnogo radi, tako sam bar čuo. Ali ja želim tamo da sebi stvorim život, a ako mogu i za moju porodicu, moje roditelje.“

U teretnom vozu ka severu

Norgenove crte lica su još uvek pomalo dečje. Ali tetovaže po ramenima i mišićavo telo odaju da iza sebe ima burnu prošlost. Nakon šestogodišnje osnovne škole negde u provinciji u Hondurasu, pridružio se jednoj bandi. „Posvađao sam se sa članovima bande i zaključio da je pametnije da se sklonim“, objašnjava Norgen. Ali i put od Hondurasa do američke granice bio je opasan. „Vozio sam se teretnim vozom ka severu. Tu trasu kontroliše jedna banda koja trguje drogama. Ona od svakog putnika traži 400 dolara. Onaj ko ne plati, bude izbačen iz voza ili jednostavno ubijen. Ja sam imao taj novac pa mi se zato ništa nije dogodilo.“

I Meksiko je bolji od Hondurasa

Sedamnaestogodišnji Majkol išao je pešice duž granice i to samo noću. Priča da je najpre okušao sreću u glavnom gradu Meksika jer, kako kaže, i tamo je stanje bolje nego u Hondurasu: više posla, više novaca, manje kriminala. Ali on u Meksiku ne može da dobije dozvolu boravka: „Kada bih legalno mogao da ostanem u Meksiko Sitiju, to bih i uradio.“

Dva mladića iz Hondurasa sada čekaju svoju šansu – povoljan trenutak za prelazak granice. Ako budu uhvaćeni, preti im izgon. To im je poznato. Ali nema veze, uvek mogu ponovo da pokušaju. U SAD može da se zaradi mnogo novaca, sigurni su Norgen i Majkol.

Sudbina ih je slučajno spojila, tu na prašnjavoj granici između Tihuane i San Dijega. Za njih budućnost počinje iza žičane ograde. „Želim mnogo da radim“, kaže Majkol. „Jednog dana, kada budem imao novca, želim da se vratim kući. Ne mogu da zamislim da zauvek ostanem u SAD. Videću šta će biti.“