1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Malo interesa za njemačku Plavu kartu

23. novembar 2012

Prvih mjeseci nakon uvođenja Plave karte u Njemačkoj je u svega 139 slučaja dodijeljena dozvola boravka za kvalifikovanu radnu snagu iz evropskih zemalja. Da li je nova regulativa na najboljem putu da propadne?

https://p.dw.com/p/16ny9
Foto: picture-alliance/chromorange

Prepreke za dobijanje radnog mjesta u Njemačkoj putem Plave karte (Blue Card) su od augusta bitno smanjene. Ali očekivani priliv kvalifikovane radne snage je za sada izostao. Za Stefana Hardegea iz Njemačke industrijske i trgovačke komore (DIHK) je prerano za izvlačenje zaključaka. Sada je važno da se stručnjaci vrbuju u inostranstvu. "U prošlosti stručnjacima nije bilo lako doći na rad u Njemačku. Sada je to postalo puno jednostavnije. Ali oni za to moraju saznati. Moramo ih informisati i zainteresovati za Njemačku", kaže Stefan Hardege.

Apsolventi fakulteta iz zemalja koje nisu u sastavu Evropske unije mogu potpisati radni ugovor ukoliko je njihova godišnja zarada najmanje 44.800 eura. Ranije se tražilo da zarađuju 66.000 eura. Plava karta je zapravo pojednostavljena dozvola za boravak u Njemačkoj, koja se najprije dodjeljuje na tri godine i koja važi od avgusta 2012.

Plava karta nije propala

I Gunilla Fincke iz Vijeća njemačkih fondacija za integraciju i migraciju smatra da je pogrešno govoriti da je Plava karta propala. Njemačka je decenijama gradila imidž da nije useljenička zemlja, takav jedan imidž se ne gubi preko noći samo zato što je usvojen novi zakon, kaže Fincke. Dodaje da bi diplomatska predstavništva Njemačke u inostranstvu trebala zainteresovanima putem ovlaštenih lica, posredovati sve informacije o Plavoj karti.

U mnogim branšama u Njemačkoj godinama nedostaje kvalifikovana radna snaga, posebno u mašinskoj industriji i industriji proizvodnje aviona, u naučno-istraživačkom sektoru, ali i u oblasti medicinske njege, kaže Stefan Hardege. "To su branše u kojima mnogi imaju uska grla kada je u pitanju potrebno osoblje. Zanimljivo je da se ne traže samo inžinjeri ili akademici, već se ne mogu naći ni odgovarajući kandidati sa zanatima ili srednjom stručnom spremom."

Deutschland Fachkräfte Fachkräftemangel im Krankenhaus Krankenschwester
U njemačkim bolnicama nedostaje personalFoto: picture-alliance/dpa

Snažnije vrbovati "mozgove"

Njemačka agencija za rad očekuje da će do 2025. Njemačkoj nedostajati 3,5 miliona kvalifikovanih i visoko kvalifikovanih radnika. Christoph Metzler iz Instituta za njemačku privredu u Kelnu (IW) smatra Plavu kartu jasnim i pozitivnim signalom za stranu radnu snagu. Dodaje da se vrbovanje "mozgova" odnosno "pametnih glava" mora pojačati uvođenjem raznih inicijativa. Tako su njemačka preduzeća uvela tzv. Povelju raznolikosti i multikulturalnosti.

"1250 preduzeća se obavezalo da požele izričitu dobrodošlicu ljudima različitog porijekla. Postoje i različite inicijative na saveznom i pokrajinskom nivou. Jedna od njih je i web-stranica "Make it in Germany". Mladi inžinjer iz Indije tu se može informisati o tome kakav je život u Njemačkoj i šta tu može da očekuje. A može pogledati i koje su njemačke institucije u blizini od kojih može dobiti prve informacije kao što je Goethe institut", kaže Christoph Metzler iz Instituta za njemačku privredu u Kelnu (IW).

Deutschland Fachkräfte Fachkräftemangel Technik Labor
U tehničkim zanimanjima vlada najveća potražnja za visokokvalifikovanom radnom snagomFoto: picture-alliance/dpa

Ni ljudi koji sa stranom diplomom ili zanatom, koji žive u Njemačkoj, nisu do sada imali šansi da tako lako nađu posao u svojoj struci. Najčešće im diplome nisu bile priznate. I tu se mnogo toga promijenilo, kaže Christoph Metzler. Tu postoji centralni portal koji daje sve informacije. Adresa je: "bq-portal". Tu preduzeća i trgovačke komore mogu pogledati kakvi su obrazovni sistemi u drugim zemljama. To pomaže, ne samo onima koji treba da dođu, već i onima koji su već tu da se u obzir uzme sav potencijal koji nude, zaključuje Christoph Metzler iz Instituta za njemačku privredu u Kelnu (IW).

Autorice: Monika Lohmüller / Jasmina Rose

Odgovorna urednica: Marina Martinović