Crnogorske evro-dileme

Da bi izbjegla inflaciju, ali i na taj način napravila otklon od režima Slobodana Miloševića, 1999. godine Crna Gora napušta dinar kao svoju valutu i uvodi njemačku marku, uz odobrenje ove zemlje. 2002. prije nego je institucija koja brine o ekonomiji Evropske unije – Ekofin zabranila unilateralnu eurizaciju – jednostrano uvođenje evra, Crna Gora je prešla na korišćenje evra kao svoje valute, objašnjava crnogorski ministar finansija i donedavni guverner Centralne banke Radoje Žugić.

„Mi smo tada kupili njemačku marku, izvršili konverziju i sada imamo u platnom sistemu euro i to je neka prećutna saglasnost, u ovom trenutku“, kaže Žugić.

"Evro je međunarodna valuta"

Kako je moguće da neke zemlje koriste evro iako nisu članice Evropske unije, u Evropskoj centralnoj banci neće da komentarišu. Portparol Viktor Kšižanovski kaže: „Ne mogu da komentarišem bilo koju zemlju posebno, ali, pošto je evro globalna valuta, kojom se trguje na međunarodnom nivou i može biti kupljena bilo gdje u svijetu, Evropska centralna banka ne može da kontroliše takve poteze i ne može ni da zabranjuje ni da promoviše korišćenje evra.“

Kšižanovski objašnjava da isto važi za fizička, pravna lica, pa i države: „Naša politika je da je evro međunarodna valuta kojom se slobodno trguje i svako je može kupiti kad god poželi.“

Ipak, za Crnu Goru, koja pregovara za članstvo u Evropskoj uniji to neće biti samo pitanje slobodnog izbora. Sredinom januara održani su prvi sastanci predstavnika Evropske unije i ove zemlje u vezi sa pregovaračkim poglavljima o ekonomskoj i monetarnoj politici, kao i o slobodnom protoku kapitala. Tada je crnogorskim pregovaračima objašnjeno zakonodavstvo u ovoj oblasti.

EU postavila prve uslove

Samo to, kaže šefica grupe za poglavlje ekonomska i monetarna politika, Zorica Kalezić: „Mogu reći da pitanje evra nije eksplicitno pominjano, kada je u pitanju Crna Gora i da su sve prezentacije koje se tiču monetarne politike od strane predstavnika Ekofina, bile u potpunosti neutralne, tj. nisu uzimale uopšte u obzir činjenicu da Crna Gora koristi evro kao zvanično sredstvo plaćanja, tako da sa te strane ne možemo ništa preciznije reći.“

Na sastancima u Briselu, ipak, ministar finansija čuo je drugačije.

„Imali smo već prvi razgovor o evru koji je vođen u Ekofinu,“ kaže Žugić i obećava: „Mi ćemo na Vladi donijeti neke elemente koji su dalji uslov za održavanje evra kao što je, recimo, donošenje fiskalnih pravila u budućem periodu.“

Jasni kriterijumi iz Mastrihta

Da bi neka zemlja uvela evro kao svoju valutu, uslov je prije svega da bude članica Evropske unije, a onda i da poštuje kriterijume iz Mastrihta, koji se odnose na nisku stopu inflacije, budžetski deficit ispod 3 odsto, a javni dug manji od 60% BDP-a. Ministar Žugić kaže da zbog čuvanja evra, u Crnoj Gori sprovode mjere štednje, zamrzavaju penzije, planiraju dodatan porez na zarade. Ipak, za ulazak u Evrozonu, portparol Evropske centralne banke Kšižanovski navodi još jedan kriterijum: „Zemlja mora da uspostavi stabilan devizni kurs, što znači da valuta zemlje mora da bude stabilna u odnosu na evro u određenom vremenskom periodu.“

Da li će Crnoj Gori tražiti da uvede svoju valutu da bi ispunila i ovaj kriterijum biće politička odluka. Ministar finansija se nada da neće. „Bilo bi po meni krajnje ekonomski iracionalno vratiti se na svoju valutu pa onda ponovo ići prema evru.“

Crna Gora ne može da ugrozi Evrozonu

To što Crna Gora sad nema svoju valutu, za ministra stvari čini jednostavnijim: „To je po nama olakšavajuća okolnost uz ostale kriterijume koje bi trebali ispuniti da postanemo zvanično članica Evrozone.“

Stručnjak sa Instituta za ekonomska istraživanja u Kelnu Jurgen Mates kaže da bi eventualno uvođenje svoje valute moglo pomoći zemlji, ukoliko se nađe u ekonomskim problemima. On ne isključuje mogućnost da se uvođenje nove valute traži od ove zemlje. „Mogu samo da pretpostavim da je Crna Gora možda u nekim makroekonomskim poteškoćama, pa da bi ih izbjegla neko rješenje može biti sopstvena valuta, jer bi bila moguća devalvacija, tj. bila bi moguća i sopstvena monetarna politika.“

U Crnoj Gori, koja ima oko 650 hiljada stanovnika, kažu da tako mala ekonomija ne može uticati na evrozonu. Izgovor je isti i za ostale zemlje koje koriste evro iako nisu u Evropskoj monetarnoj uniji – kako za Vatikan sa 832 stanovnika, Andoru, San Marino, Monako, tako i za Kosovo sa skoro dva miliona stanovnika.

Autor: Ana Bogavac

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić