Brz internet za svakoga? Ne u Nemačkoj!

Poslednja provera elektronske pošte pred poletanje aviona. Pogled na internet-aukciju preko laptop-računara u kafeu. Ili gledanje najnovijih video-vesti na tablet-računaru u hotelu. Sve to omogućavaju čvorišta bežičnog brzog interneta (WLAN) - bar u većini evropskih zemalja. Kada Nemci vide tako nešto, na godišnjem odmoru ili poslovnom putovanju u inostranstvu, najčešće su oduševljeni: besplatan WLAN – svuda!

Tako nešto treba da postoji i u Nemačkoj, zatražio je Jens Špan, demohrišćanski poslanik Bundestaga, preko Tvitera. I odmah dobio odgovor da upravo njegova stranka treba da poradi na tome – zajedno sa Socijaldemokratama sa kojima se nalazi u vladajućoj koaliciji.

A Socijaldemokrate hoće da promene zakon, kaže predsednik stranke Zigmar Gabrijel: „Kada je reč o širenju čvorišta brzog bežičnog interneta, Nemačka još uvek vozi sa povučenom ručnom kočnicom“. On smatra da će se ta situacija promeniti kada vlasnici javnih mreža bufu imali veću pravnu sigurnost.

Odgovornost koja plaši

Nije da vlasnici kafića ne žele da stave svojim gostima na raspolaganje svoju bežičnu internet-mrežu – nego im smeta klauzula o odgovornosti za nezakonito korišćenje te mreže. Ako neko, naime, omogući drugima korišćenje svog čvorišta brzog interneta, onda taj neko snosi odgovornost ako su korisnici preko tog čvorišta ilegalno „skidali“ filmove ili dečju pornografiju. A odgovornost znači – zaprećeno je različitim vrstama kazni.

Zbog toga Nemačka zaostaje za većinom zemalja i nalazi se otprilike na nivou Rusije. Najnaprednije na tom polju su SAD i Južna Koreja. Komercijalni provajder Ipas je istražio gde se na svetu internet najviše koristi, i zaključio da je to – u kafeima. I tu Nemačka zaostaje – posetioci kafea u drugim evropskim zemljama poput Švedske, Velike Britanije ili Turske imaju dvostruko više mogućnosti da besplatno koriste brzi internet nego u Nemačkoj.

Neće biti brzih promena

To bi sada trebalo da promeni Gabrijelova inicijativa za donošenje novog zakona. Doduše, predlog Ministarstva privrede izgleda ovako: u mrežu se mora ulaziti pod šifrom, a korisnici moraju da klikom na odgovarajuće polje potvrde da neće povrediti važeće pravne odredbe. Samo u tom slučaju vlasnik mreže ne snosi odgovornost za nestašno ponašanje korisnika. Sve to treba da važi samo za one koji u svoju WLAN-mrežu stavljaju na raspolaganje u okviru svoje uslužne delatnosti, a ne i za privatna lica. Mnogi smatraju da će tako uslovi pod kojima se javnosti stavlja na raspolaganje brzi internet u Nemačkoj i dalje biti previše komplikovani.

Male korake su načinili neki aerodromi: na berlinskom aerodromu već sada internet može da se koristi besplatno sat vremena, na aerodromu u Diseldorfu – 30 minuta. Zašto ne besplatno, za sve? – Zato što se, kako kaže uprava aerodroma, WLAN-mreža tamo prostire na površini od 50.000 kvadratnih metara, i za to je potrebna čitava infrastruktura koju treba održavati. Znači: onaj ko hoće slobodan WLAN, mora da otputuje u neku od zemalja kao što je Estonija. U njenoj prestonici Talinu, svim građanima i posetiocima na raspolaganju je besplatan brzi internet – 24 sata dnevno.