Brutalno nasilje u nemačkim zatvorima

Istraživanje koje je sproveo Kriminološki Institut u Donjoj Saksoniji otkrilo je da su zatvorenici u Nemačkoj često izloženi brutalnom nasilju. Ljudi se primoravaju da gutaju slanu vodu, šampon, pastu za zube. Ako povrate, prisiljeni su da taj sadržaj pojedu ili da piju mokraću. Drugi su u tamnim zatvorskim hodnicima silovani ili pretučeni. Godine 2006, zatvorenici u zatvoru u Zigburgu, obesili su 20-godišnjeg zatvorenika. Tek tako. Pred sudom su, bez ikakvih emocija, rekli da su želeli da vide čoveka kako umire.

U sprovedenom istraživanju ispitano je deset odsto od 70.000 zatvorenika, koliko ih ukupno ima u nemačkim zatvorima. Četvrtina ispitanih muškaraca i žena je u poslednje četiri nedelje pre nego što su ispitani doživela neku vrstu nasilja. Kod mlađih, taj procenat iznosi čak 50 odsto. Policija je višu više navrata izveštavala o hijerarhiji i organizovanim strukturama u zatvorima. Stražari kažu da se najčešće radi o nasilju pri iznuđivanju. Najčešće kada je reč o raspodeli droge. Ko ne ispuni zahteve biva kažnjen.

„Mnogi zatvorenici su pre dolaska u zatvor bili zanemareni, nemaju društvene veze, i nisu deo zajednice“, kaže zatvorski lekar Herman Jozef Bauš. „Ono što čemu nije uspelo društvo, ni mi u zatvoru nismo u stanju da ispravimo za vreme trajanja zatvorske kazne. Previše bi bilo tako nešto očekivati“, kaže Bauš koji posao zatvorskog lekara obavlja više od 20 godina.

Na dva zatvorenika – jedan stražar

Bauš, koji sebe naziva Džo, napisao je knjigu „Zatvor“, o uslovima u nemačkim zatvorima. Jedan o razloga za nasilje nalazi se u činjenici da je više od trećine zatvorenika u zatvore dospelo zbog nasilnih dela. „Kod naših štićenika nije uvek moguće sprečiti nasilje“, kaže Bauš. „Treba reći da su najekstremniji oblici silovanja, potčinjavanja i ponižavanja retki“. Anton Bahl, predsednik Saveza zatvorskog osoblja, takođe ne negira da svakodnevno dolazi do napada i uznemiravanja među zatvorenicima. Ipak, on je kričan prema objavljenom istraživanju i tvrdi da „uvrede ne treba podvoditi pod nasilje.“

Nakon objavljivanja studije počelo se razmišljati o načinima za poboljšanje sadašnje situacije. Bauš kaže da je već dosta učinjeno. Od uslova u kojima žive zatvorenici do doškolovavanja zatvorskog osoblja. U Nemačkoj u proseku o dvojici zatvorenika brine jedan čuvar. Procenjuje se da njihovo zapošljavanje godišnje košta oko tri do četiri milijarde evra.

Autori: Dik Volfgang / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković