Brisel želi energetsku uniju

Maroš Šefčovič je evropski komesar za energetsku uniju. A tu je i Miguel Arijas Kanete, koji je u Evropskoj komisiji nadležan za zajedničku energetsku politiku zemalja-članica Unije. Problem je, međutim, što energetska unija o kojoj se toliko govori, još uvek ne postoji. Evropska unija ima jedinstveno tržište, ali energetski sektor još uvek uređuju vlade članica Unije. Pri tom se njihove energetske politike razlikuju.

Upravo zbog različitih težišta energetske politike članica EU, teško je definisati zajedničku evropsku filozofiju u domenu energetike: Francuska je tradicionalno okrenuta atomskoj energiji, a Nemačku interesuju obnovljive energije… Več to je dovoljno za „podeljeno“ evropsko energetsko tržište. Stiče se utisak da su mimoilaženja i veća nego ranije. Svaka država Evropske unije ima svoju energetsku mrežu. Ukoliko želi da sklopi ugovor za nekim energetskim snabdevačem iz inostranstva, sama ulazi u pregovore. To je jedan u nizu razloga koji evropsko snabdevanje energijom čine preskupim, u nekim slučajevima i neisplativim. Prema mišljenju komesara Kanetea, „Evropa godišnje izgubi i do 40 milijardi evra zbog isuviše kompleksnog energetskog tržišta“. To je, ilustracije radi, 80 evra godišnje po glavi stanovnika.

Smanjiti uticaj Rusije

Međutim, energetsko rasipništvo nije jedini problem. Pitanje prevelike zavisnosti od ruskog energetskog tržišta takođe je deo (ne)rešivog problema nadležnih u Briselu. Statistički, Rusija je najvažniji energetski partner Evropske unije, iako energenti sa istoka pokrivaju trećinu potreba. Ipak, unutar EU ima članica, poput Bugarske ili nekih baltičkih zemalja, koje potpuno zavise od ruskog gasa.

Sada kada se sukob u istočnoj Ukrajini rasplamsao, problem je postao još kompleksniji. Preko Ukrajine stiže gotovo polovina isporuka ruskog gasa namenjenog Evropskoj uniji. Spor između Moskve i Kijeva doveo je do dodatnih problema, jer Rusija insistira na naplati ukrajinskih dugova i novim poskupljenjima. Rasprava kojoj se ne nazire kraj, dovodi do blokade u isporuci gasa ka centralnoj Evropi. Evropska unija ponovo je pred dilemom kakva strategija bi je dovela do manje zavisnosti od ruskih energenata. Zbog toga je pitanje zajedničke energetske politike zemalja EU dobilo na težini.

Dalekovodi širom Evrope?

Koliko je problem teško rešiti, objašnjava i sledeća izjava komesara Šefčoviča: „Mi u izgradnji zajedničkog tržišta električnog energijom moramo praktično da počnemo ispočetka.“ Iako je na papiru cilj odavno definisan (sigurno, održivo, konkurentno i svima dostupno tržište), on je još prilično daleko. Najpre se moraju rešiti sva nerazjašnjena pitanja sa distributerima. Trebalo bi uspostaviti i proširiti saradnju sa partnerima u Norveškoj, Americi, Alžiru i Turkmenistanu. Zajednički nastup prilikom kupovine doveo bi do pada cene. Na tržištu Evropske unije moglo bi da bude više tečnog gasa. Širom Evrope mogle bi da budu izgrađene trans-evropske mreže za snabdevanje strujom. U tom slučaju bi električna energija iz solarnih ćelija sa Mediterana, mogla da stigne i do severa kontinenta, isto kao i ona nastala eksploatacijom energije vetra, do juga Evrope.

Evropska komisija sebi je postavila cilj da najmanje deset odsto proizvodnje mora biti na raspolaganju za potrebe prekogranične razmene. To i nije preterano ambiciozan plan s obzirom na trenutno stanje na zajedničkom energetskom tržištu. Istovremeno, izolovana tržišta, poput Baltika, kao i ostrvskih zemalja: Velike Britanije, Irske, Malte i Kipra, imaju poseban status u konceptu energetskog umrežavanja.

Kontroverze o ulozi obnovljivih energija

U međuvremenu je u Parlamentu EU došlo do rasprave o ulozi obnovljive energije u zajedničkoj evropskoj energetskoj politici. Šefica poslaničkog kluba Zelenih, Rebeka Harms, kritikuje sadržaj dokumenata EU: „Racionalna potrošnja, efikasnost i obnovljive energije i dalje nisu u središtu strategije“. Ona istovremeno ukazuje na problem energetske zavisnosti od Rusije ističući da kako bi bilo pogrešno, ako bi se Brisel, u potrazi za drugim rešenjem, okrenuo drugim „nedemokratskim državama“.