Brazil beži iz kandži Velikog brata

„Nema nikakvog smisla da podaci između Brazila i Urugvaja idu preko Majamija“, kaže za DW brazilski sekretar za telekomunikacije Maksimilijano Martinao. Navodi da je razvoj infrastrukture za brzi internet u Južnoj Americi postao prioritet, od kako je Edvard snouden svetu obznanio šta rade američke tajne službe. Martinao kaže da su pripreme za takozvani Optički prsten već završene i da će on spajati dvanaest južnoameričkih država međusobno, ali i sa Evropom i Azijom. Ovaj projekat podrazumeva 10.000 kilometara optičkog kabla, a njihovo postavljanje će početi od 2014. godine.

Pristup podacima

Kao i vlada Brazila, razbudio se i Kongres ove zemlje. Predsednica Dilma Rusef je insistirala na dopunjavaju starog „nacrta zakona o pravima i dužnostima pri upotrebi Interneta“ koji uključuje važne nove stavke: podaci brazilskih korisnika Interneta će se ubuduće skladištiti u Brazilu, gde pravosudni sistem može da ima pristup njima. Do sada, ni brazilski korisnici, niti pravosudni sistem nisu imali pristup, zato što se većina podataka skladišti na serverima u Sjedinjenim Državama, tako da se sa njima postupa po američkom pravu.

„Sve dok ovaj zakon ne prođe“, upozorava autor predloga Alesandro Molon, predstavnik Radničke partije, „oko 100 miliona Brazilaca surfuje Internetom potpuno nezaštićeno. Ovaj zakon bi trebalo da počne da se primenjuje u budućnosti na podatke brazilskih korisnika.“ Trenutno četiri petine podataka iz Južne Amerike prolazi kroz SAD. To je slučaj i sa 40 odsto podataka azijskih korisnika i 20 odsto evropskih. „Kada bude postojala direktna linija između Južne Amerike i Evrope, a podaci ne budu prolazili kroz Sjedinjene Države američko pravo više neće biti relevantno za nas. To je strateško pitanje“, kaže Martinao.

Ipak, za to će biti potrebno neko vreme. Brazilska vlada je do sada preduzela samo manje bitne aktivnosti da zaštiti državni interes u vezi sa informacionom tehnologijom. Jedini konkretan potez do sada desio se pre godinu dana, kada je – u sklopu vojske - pokrenut Centar za kibernetsku odbranu u Braziliji. Među zadacima ovog centra je i koordinacija aktivnosti koje se tiču digitalne sigurnosti unutar vlade, kao i povezivanje sa budućim ogromnim događajima poput Svetskog prvenstva u fudbalu 2014. godine i Olimpijskim igrama 2016. Prema zvaničnim ciframa, budžet ove ustanove ove godine iznosi 30 miliona evra.

Brazil trgnut iz sna

Očekuje se da novi zakon bude izglasan 27. oktobra u brazilskom Kongresu. „Za svrhe zaštite od špijunaže preko Interneta, 30 miliona evra je veoma malo“, kaže Ana Amelija Lemos, članica Senatovog Komiteta za spoljne poslove. „Treba nam državna bezbednosna politika za informacione tehnologije koja se poklapa sa veličinom zemlje i njenim značajem kao šeste po redu svetske ekonomije.“ Brazilci imaju puno toga da nadoknade. Zbog toga mnogi stručnjaci sumnjaju da će biti sposobni da smanje svoju tehnološku zavisnost od Sjedinjenih Država. Uostalom, odatle je većina važnih proizvođača rutera.

„Osim SAD, nijedna druga zemlja nema državni bezbednosni sistem koji štiti njenu kompjutersku mrežu“, objašnjava Rikardo Kustodio, predsednik Laboratorije kompjuterske sigurnosti na Univerzitetu u Santa Karolini. Bezbednost i zaštita privatnosti na internetu do sada nisu bila velika pitanja u Brazilu, kaže on, zato što ova zemlja do sada nije imala problema sa međunarodnim terorizmom. „To neće funkcionisati bez međunarodnih sporazuma o zaštiti podataka“, dodaje: ne postoje državne granice kada su u pitanju sistemi i softver. Uprkos besu javnosti u Brazilu zbog navodnog američkog špijuniranja brazilske vlade i državne naftne kompanije Petrobras, Kustodio vidi svetlu stranu. „Afera sa špijuniranjem je trgnula vladu iz sna.“

Autori: A. Prandž / Dž. Nikoleti / N. Cukućan
Odg. urednik: N. Rujević