Borba za seme i u Evropskoj uniji

Od 2010. godine i stupanja na snagu uredbe 970, seljacima u Kolumbiji zabranjeno je da na svojim poljima jednostavno seju seme koje su sami proizveli, već samo ono koje je registrovano kod vlasti. Ta stroga mera rezultat je lobiranja velikih kompanija, kažu u mreži koja se u Kolumbiji bori za očuvanje domaćih sorti semena.

„Od tog zakona profitiraju veliki koncerni – Monsanto, Singenta i Dipont. Samo oni mogu da registruju seme. Mali zemljoradnik nema pristup tržištu“, kaže aktivistkinja Osorio Tores. „Zbog novog propisa, uništeno je više od 4.000 tona semena malih i srednjih poljoprivrednika, a vlasnici su optuženi. Zbog toga je bilo velikih štrajkova i demonstracija u Kolumbiji.“

U EU se sprema reforma

Takav scenario je u ovom trenutku u Evropi malo verovatan. Ali, sertifikacija semena problem je i u Evropskoj uniji. Evropska komisija planira da reformiše sistem odobravanja semena, tako da bi ono ubuduće moglo da se prodaje širom Evrope tek posle upisa u centralni registar. Planovi su našili na veliku kritiku, jer bi time mogle biti ugrožene stare i retke sorte, a mali farmeri i hobi baštovani bili bi primorani da kupuju novo seme.

Osorio Tores situaciju u Evropi smatra mnogo gorom u odnosu na Kolumbiju, jer Evropa skoro da više i nema sopstveno seme. Iga Niznik, referent za politiku semena u Društvu za očuvanje i širenje biljne raznolikosti „Nojeva barka“ potvrđuje „da u jako industrijalizovanim zemljama EU, sopstveno seme skoro više ne postoji“. Ona međutim tvrdi da u zemljama u kojima i male farme imaju svoje mesto, to izgleda drugačije: „U Poljskoj, na primer, procenjuje se da 80 odsto farmera ne koristi komercijalno seme. Oni sami proizvode seme i međusobno ga razmenjuju. Takav oblik neformalnog širenja nekog semena bio bi zabranjen novim propisima Evropske unije.“

Evropski parlament je u martu velikom većinom odbio predlog nove regulative za seme. Sledeći koji treba da se izjasni o regulisanju semena jeste Savet ministara EU u kojem je predstavljeno svih 28 država-članice. Andreas Rikeberg iz inicijative „Semenska kampanja“ strahuje da industrijski lobi pokušava da utiče na donošenje odluka i kritikuje netransparentnog rada te institucije: „Javnosti se malo prenosi o tome kako su pozicionirane pojedine članice Evropske unije.“

Novi zakon mora biti uravnotežen. S jedne strane, ima poljoprivrednika koji se industrijski bave poljoprivredom i žele da putem registra imaju garanciju dobrog kvaliteta semena. S druge strane, ima malih porodičnih gazdinstava i organskih farmera koji žele da sade seme malo poznatih vrsta.

I Garlih fon Esen, generalni sekretar Evropske asocijacije za seme (ESA) zalaže se za kompromis. Ta asocijacija koja predstavlja brojna udruženja i velike kompanije kao što su Monsanto, Dipon, Singenta i Bajer, i oni smatraju da je obavezno registrovanje semena dobro „radi zaštite potrošača“. U ovom slučaju, poljoprivrednici su u ulozi potrošača, jer oni kupuju seme. Registrovanje, odnosno licenciranje semena takođe je važno zbog transparentnosti i istih uslova konkurencije, posebno za „mnogo naših malih i srednjih preduzeća“.

Nastavak protesta u Kolumbiji

U Kolumbiji za sada o kompromisu nema ni govora – mada je zbog masovnih protesta početkom septembra 2013. uredba 970 suspendovana i zamenjena novim propisom. Osorio Tores gaže da je novi propis još gori, jer poljoprivrednicima konkretno zabranjuje prodaju semena. Imajući u vidu Evropu, ona kaže: „Postoje društveni pokreti koji su uspeli da spreče takve zakone. Možda tako nešto možemo da postignemo i u Kolumbiji.“

Autori: Julijan Klaudi / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković