Borba protiv nevladinih organizacija

Ruski predsednik Vladimir Putin nije na toj funkciji bio ni tri meseca, kada je u julu 2012. jednim spornim zakonom poslao jasan signal nevladinim organizacijama (NVO). On je tada naložio da politički aktivne NVO koje se finansiraju iz inostranstva, moraju da se registruju kao „strani agenti“. To je u zemlji dovelo do kampanje u okviru koje je proveren rad tih organizacija, a neke od njih su morale da plate kazne.

Dve godine kasnije, aktivisti za ljudska i građanska prava i dalje se bore sa Zakonom o nevladinim organizacijama. Kada je postalo jasno da aktivisti neće dobrovoljno prihvatiti etiketu „strani agenti“, Kremlj je proletos zakon pooštrio. Od tada Ministarstvo pravosuđa sme neku NVO samostalno da registruje kao „stranog agenta“.

Samo nekoliko dana nakon što je Putin potpisao novi Zakon, prve NVO stavljene su na sporni spisak. Od tada je spisak postao znatno duži. Tako je, samo u julu, registrovano pet organizacija za zaštitu ljudskih prava i grupa za zaštitu okoline.

„Opasnost za rusko jedinstvo“

Putin je tih pet grupa tada označio kao „marionete nevladinih organizacija“ i primere „indirektnog vršenja vlasti“, s ciljem da se oslabi nacija. „Na takve izazove moramo reagovati na odgovarajući način“, rekao je Putin. Nevladine organizacije koje su se našle na spisku, zakonski su obavezne da sve što publiciraju i dele, označe imenom grupe i navedu da su „strani agenti“.

Natalija Taubina je šefica NVO koja podržava žrtve kršenja ljudskih prava od strane ruskih institucija za sprovođenje zakona – Public Verdict. I ona je spisku. Taubina kaže da zakon nevladinim organizacijama postavlja nerazumne zahteve. „To je apsurdno“, kaže ona. „Mi nismo strani agenti. Zalažemo se za interese ruskih građana tako što pravno podržavamo žrtve kršenja ljudskih prava“.

Nevladinim organizacijama koje su na spisku i koje u svojim dokumentima u statusu ne napišu „strani agent“, prete kazne i do 10.000 evra.

To je za NVO, koje ionako imaju mali budžet, skoro nemoguća suma. Oznaka je međutim toliko omalovažavajuća da je njeno korišćenje neka vrsta samokažnjavanja, kaže Pavel Čikov, šef grupe za zaštitu ljudskih prava AGORA. „U Rusiji reč 'strani agent' znači isto što i špijun. Ta interpretacija pojma potiče još iz Staljinove ere. Tada je vladalo mišljenje da su strani špijuni svuda. Sada je slično.“

Čikov vidi još jednu paralelu s prošlošću: on kaže da ruski predsednik pokušava da, kao u sovjetsko vreme, navuče „gvozdenu zavesu“ iza koje neće biti mesta za glasne kritičare režima. „Glavni cilj je da se grupe kao što je naša, prisile na lojalnost ili da nestanu.“

Veze sa Zapadom

Oštrija regulativa Zakona o nevladinim organizacijama događa se u trenutku kada su odnosi između Zapada i Moskve ionako napeti. Međutim, utisak aktivista u Rusiji jeste da pooštravanje Zakona treba više da izrazi internu, a ne međunarodnu moć.

Ukoliko je, međutim, vreme izabrano namerno, onda je to zbog toga što Moskva koristi povoljnu priliku, smatra Tanja Lokšina, šefica Hjuman rajts voča za Rusiju. „Verujem da Rusija sada pokušava da zapuši usta svojim najjačim kritičarima, u trenutku u kojem su međunarodni partneri koncentrisani na Ukrajinu, posebno posle pada aviona MH17“, kaže ona. „Druge zemlje sada ne gledaju tako pomno kao ranije šta se dešava u unutrašnjosti Rusije.“

Više nevladinih organizacija koje su registrovane kao „strani agenti“, podnele su zajedničku žalbu Evropskom sudu za ljudska prava.

Nezavisnost kroz razne donatore

Lokšina kaže da NVO koje su obeležene kao „strani agenti“ automatski osećaju nepoverenje stanovništva. „Te organizacije u svojim analizama više neće na verodostojan način moći da zastupaju svoje interese, a njihove strateške preporuke se više neće uzimati u obzir.“ Time se postavlja i pitanje kako će se te organizacije ubuduće finansirati u Rusiji.

Natalija Taubina kaže da je u interesu Kremlja da tim grupama ponestane novca. Njena organizacija Public Verdict finansijsku pomoć prima od Evropske unije, Ujedinjenih nacija, SAD, Velike Britanije, Norveške, ali i iz Rusije. Ona veruje da su razni izvori finansiranja, ključ za nezavisnost. Vlada međutim želi da nevladine organizacije ubuduće finansira isključivo Rusija, zato što nevladine organizacije koje novac dobijaju iz inostranstva ona ne može da kontroliše.