Borba protiv linča nad Romima

Britanski list Dejli telegraf prvi je objavio fotografiju sa zlostavljenim romskim mladićem: na njoj se vidi 16-godišnji Darius kako teško isprebijan leži u bolničkim kolima. Lice unakaženo i krvavo, odeća pocepana i isprljana. Pronašli su ga slučajni prolaznici, nakon što ga je desetina muškaraca brutalno pretukla u jednom podrumu i potom onesvešćenog ostavila u kolicima supermarketa: linč koji je uzdrmao Francusku.

Darius pripada grupi Roma koja se pre tri godine pojavila u opštini Pierrefitte-sur-Seine i naselila u ilegalnom kampu sa drvenim barakama. U blizini se nalazi "Cité des poètes" (Naselje pesnika). Nepoznati počinioci zločina navodno su Dariusa optužili da je odgovoran za jednu provalu. Zbog stravičnih bolova, lekari su ga stavili u stanje indukovane kome. Još uvek se na zna da li će preživeti frakturu lobanje. „Slučaj Darius“ ponovo je u Francuskoj rasplamsao diskusije o odnosu prema romskoj manjini, kao i o dramatičnoj situaciji u predgrađima, takozvanim „banlieues", u kojima je zbog paralelnih kriminalnih struktura policija potpuno nemoćna.

Teritorije bez vladavine prava

Deset godina je prošlo od kada su ta mesta bukvalno gorela. Širom zemlje tada je zapaljeno 10.000 automobila: bio je to krik nezadovoljstva iz tmurnih soliterskih blokova, u kojima među mladim ljudima vlada potpuna beznadežnost. Oni se osećaju društveno izopšteni i često odlaze u kriminalne vode. Bivši ministar unutrašnjih poslova Nikola Sarkozi tada je skovao termin "tolérance zéro" (nula tolerancije) i najavio žestok obračun sa izgrednicima. Za socijalno ugrožene mlade ljude, od kojih su mnogi deca doseljenika iz bivših francuskih kolonija u severnoj Africi, Sarkozi i njegovi naslednici postali su omražene figure. Do dana današnjeg oni u policiji vide protivnika u borbi za primat u njihovim naseljima. U mnoga takva naselja policija ne sme ni da kroči.

Time nastaju teritorije bez pravne vladavine, u kojima stanovnici žive po svojim pravilima. Levičarski dnevni list Mond (Le monde) pokušava kroz statističke podatke o broju siromašnih (50 procenata), primaocima socijalne pomoći (23 procenata), strancima (33 procenata) i loše obrazovanima (75 procemata) da objasni društvenu klimu u “Cité des poètes”.

Darijeva sudbina je ogledalo dva glavna problema francuskog društva, koji se na tragičan način ukrštaju: bezizlazna situacija u predgrađima i nehumano postupanje prema romskoj manjini. Jer njihovi ilegalni kampovi na gradskim obodima važe za mesta bez vladavine prava. Mišel Fukard, gradonačelnik Pjerfit-sir-Sene je izjavio da se stanovnici žale na rast broja krađa od kako su Romi počeli da dolaze. Dan nakon napada na Dariusa, Romi su počeli da napuštaju svoje naselje.

Oland nastavlja restriktivnu politiku

List Mond citira jednog građanina Pjerfit-sir-Sene, koji ne krije zadovoljstvo što Romi odlaze: „Oni su u istoj teškoj situaciji kao i mi, ali oni nam kradu sve.“ Snimci međutim podsećaju i na redovne, legalne akcije iseljavanja Roma od strane francuske policije. Evropska komisija zbog toga ponovo opominje Francusku, iako je najavljeni krivični postupak na evropskom nivou do sada izostao.

Još jedan slučaj privukao je pažnju javnosti u Francuskoj, kada je 2013. mladu romsku devojku Leonardu Dibrani na ekskurziji pokupila policija i zajedno sa porodicom je vratila na Kosovo. Razlog je bio taj što je porodica Dibrani prekršila zakon tako što je službi za azilante dala pogrešne podatke. Njihova deportacija je barem na papiru bila zakonska. Predsednik Oland našao se u nezgodnoj situaciji, jer je njegova levičarska vlada uprkos obećanjima nastavila restriktivnu politiku prema Romima. U vremenu kada desno-populistički Nacionalni front Marin Le Pen izlazi kao najjača snaga na evropskim izborima, Oland nastoji da pokaže da je i on u stanju da se brine za zakon i bezbednost. Od „afere-Leonarda“ o Francuskoj se gotovo ništa nije promenilo kada je reč o odnosu prema Romima. Udruženja za pomoć i dalje pokušavaju da poboljšaju humanitarnu situaciju u kampovima i obezbede vodu za piće i osnovne životne namirnice.

Razumevanje za počinioce zločina

Osnovno pitanje međutim ostaje neodgovoreno: da li je moguća integracija Roma u francusko društvo? Aktuelni premijer i bivši ministar unutrašnjih poslova Manuel Vals, povodom afere-Leonarda je kazao da se radi o etničkoj grupi sa „dosta drugačijim načinom života“, kao i da je „iluzija verovati da bi problem sa romskim stanovništvom mogao da se reši kroz integraciju.“ Zato bi Romi trebalo da se vrate u matične zemlje i integrišu se u njima. Nakon linča Dariusa premijer Vals i predsednik Oland izrazili su veliku zabrinutost zbog surovog zločina. U francuskim medijima se raspravlja i o tome ko snosi krivicu, kada se etabliraju paralelne društvene strukture u kojima su država i njeni bezbednosni organi očigledno izgubili kontrolu.

Reakcije na društvenim mrežama i novinskim portalima često su rasističke i često se izražava razumevanje za zločin i njegove počinioce. „U slučaju kada država nije u stanju da vodi računa o sigurnosti, logično je da ljudu preuzmu stvari u svoje ruke“, piše jedan francuski tviteraš. Kakve opasnosti iz toga proizilaze, ovih dana jasno može da se vidi.