Bolnički negovatelj – serijski ubica

Bivši bolnički negovatelj Nils H. nalazi se u zatvoru od 2009. U prvom sudskom procesu izrečena mu je kazna od sedam i po godina zatvora. Juče (26.2.) je Pokrajinski sud u Oldenburgu izrekao mu je doživotnu kaznu zatvora, proglasivši ga krivim za dva slučaja ubistva i dva pokušaja ubistva. Zbog posebne težine krivice, on neće moći da bude pušten iz zatvora nakon što odsluži 15 godina zatvora.

Protiv Nilsa H. biće po svemu sudeći pokrenut i treći sudski proces jer policija i državno tužlaštvo istragu. Preispituje se više od 200 slučajeva smrti pacijenata koje je u bolnici negovao Nils H. U svim sumnjivim slučajevima trebalo bi utvrditi stvarni uzrok smrti.

Mesto zločina – bolnica

Prema navodima predsednice Nemačkog strukovnog udruženja negovatelja Kristel Binštajn, u nemačkim bolnicama negovatelji se staraju o više od 18 miliona pacijenata, od čega više od 2,4 miliona otpada na odeljanja intenzivne nege. Povod za svesno ubijanje pacijenata od strane negovatelja nije njihova „preopterećenost poslom“, niti „burn out“. Kod ubica se radi o ljudima koji, recimo, imaju nedostatak samopouzdanja pa „pokušajima spasavanja“ žele da na sebe skrenu pažnju, kaže Kristel Binštajn u razgovoru za DW. Među negovateljima susrećemo isti spektar karaktera kao i u ostatku društva. „S obzirom na to da negovatelji dolaze iz društva, oni ga odražavaju.“

Nils H. je već priznao 30 ubistava. Sva su se, prema njegovim navodima, dogodila u Delmenhorstu. On je tamo na odeljenju intenzivne nege jedne bolnice radio od januara 2003. do leta 2005. godine. Pacijentima je davao preveliku dozu jednog leka za srčane bolesnike kako bi onda mogao da se pokaže kao spasilac. Kaže da im nije davao dozu od koje bi umrli, već samo dozu od koje nastupaju poteškoće, kako bi mogao da se predstavi kao spasilac. Ali, reanimacija često nije uspevala. To je pokušao ukupno 90 puta, pri čemu je 60 pacijenata preživelo, a 30 umrlo.

Motiv – čežnja za priznanjem

Zašto neko u bolnici ubija bolesne i bespomoćne ljude? O tome Nils H. dugo nije govorio ništa. Tek u decembru 2014. je forenzičkom psihijatru Konstantinu Karjofilisu taj 38-godišnjak priznao svoje zločine. Nils H. sebe ne smatra psihičkim bolesnikom. I po mišljenju psihijatra Karjofilisa on je potpuno uračunljiv. Kaže da je negovatelj stalno izazivao krizne situacije kod pacijenata kako bi mogao da pokaže svoje sposobnosti. Nastupao bi kao vešt spasilac i za to dobijao pohvale i priznanja. Za tim je čeznuo. Osećanje da je učinio nešto sjajno, držalo ga je danima, prenosi psihijatar Karjofilis reči negovatelja. Posao na odeljenju intenzivne nege za njega je bio težak. Izgubio je kontakt s pacijentima, nije ih više gledao kao ljude. Mučile su ga depresije i strahovi.

Postao negovatelj iz uverenja

Nils H, rođen 1976, odrastao je u Vilhelmshafenu, u katoličkoj porodici. U bolnici u kojoj je i njegov otac radio kao negovatelj, prošao je obrazovanje za negovatelja od 1994. do 1997. Još je njegova baka bila medicinska sestra. Cela porodica ima veze s pomaganjem bolesnicima. Nakon završetka obuke, dve godine je ostao u bolnici Svetog Vilehada u Vilhelmshafenu.

Godine 1999. konkuriše za posao u Oldenburgu. Angažovan je i mnogo zna o lekovima i metodama lečenja. Ali kolegama upada u oči da je Nils H. često prisutan prilikom reanimacija, da je uvek tamo gde se pacijentima događaju krizne situacije. Kolege u početku govore da on „ima peh“, a onda da on „donosi peh“. Bolnica zato želi da ga se otarasi.

U Delmenhortu je počeo da radi 2003. I tu kolege ubrzo uočavaju da s njim nešto nije u redu. Neki ne žele da zajedno s njim budu na noćnom dežurstvu, jer je „nekako čudan“. Kolege ga najpre zovu „inscenator spasavanja“, a kasnije „Rambo spasavanja“. U junu 2005. jedna medicinska sestra ga je ulovila na delu. Nedelju dana kasnije je uhapšen. Za taj pokušaj ubistva 2008. je osuđen na sedam i po godina zatvora. Tek nakon toga otkriveni su i novi slučajevi.

Posledice u bolnicama

Slučaj Nilsa H. u međuvremenu je došao i do političara. Pokrajinski parlament Donje Saksonije formirao je Posebni odbor za bezbednost pacijenata. Vlada te savezne nemačke zemlje želi da u svakoj bolnici zaposli poverenika za pacijente. Osim toga, sa saveznim ministrom zdravlja Hermanom Greheom vode se razgovori o tome kako u da se Nemačkoj ubuduće bolje spreče mogućnosti serijskih ubistava u bolnicama.

Profesorka Kristel Binštajn smatra da je najvažnije stvoriti mogućnost otvorenog razgovora o greškama. „Samo ako bude moglo da se otvoreno razgovara o događajima, ako koleginice i kolege budu pazili jedni na druge, ako budu imali hrabrosti da koleginicu ili kolegu upozore na neprihvatljiv postupak prema pacijentu umesto da ćute i prave se da ništa ne vide, bezbednost može da bude povećana.“

Istražni tim „Kardio“, koji je formiran u novembru 2014. sada opsežno istražuje šta se događalo u bolnicama u Oldenburgu i Delmenhorstu. Biće ekshumirani brojni mrtvi za koje se sumnja da bi uzrok smrti moglo da bude delovanje Nilsa H. Prvih osam ekshumacija planirano je za mart, a moguće je da će biti ekshumirano više od sto pokojnika. Nakon toga, stručnjaci za sudsku medicinu će na posmrtnim ostacima ispitivati tragove jednog leka za srce.

Pod sve većim pritiskom je i državno tužilaštvo u Oldenburgu. Tek nedavno (23. februara 2015.) zamenik tamošnjega glavnog državnog tužioca Tomas Zander izvinio se porodicama pokojnika zbog „propusta i dužine trajanja“ istrage, „koji nisu smeli da se dogode“. Zbog toga se protiv dvojice bivših državnih tužilaca vodi istraga. Zander sada obećava „sveobuhvatnu istragu nedela gospodina H“.

Ipak, pitanje je da li će cela serija ubistava ikad biti potpuno razjašnjena. Tokom rada Nilsa H. u bolnicama bilo je 411 smrtnih slučajeva, od toga 321 za vreme njegove smene ili neposredno nakon toga. Od toga je 191 pokojnik pokopan u zemlju, a ostali su spaljeni. Kod njih nije moguće istraživati uzrok smrti. Za koliko ubistava pacijenata je odgovoran Nils H? To sigurno samo on zna.