Boko Haram: borba protiv vrednosti Zapada

Početna zamisao: kontra-pokret demokratizaciji zemlje

Pokret Boko Haram je osnovan početkom 2000, u Maiduguriju, u državi Borno. Drži se radikalnog tumačenja Kurana. „Haram“ je islamski izraz, koji obuhvata sve što se učenju islama suprotstavlja. „Boko“ je pozajmljena engleska reč, koja u prevodu znači – knjiga. Ovim nazivom pomenuti pokret želi da ukaže na „grehove Zapada“ – kao što su to pre njih činili i drugi islamistički pokreti na severu Nigerije. Islamsko pravo – Šerijat – koje je na severu već na snazi, trebalo bi da važi u čitavoj zemlji. Pokret je vremenom promenio ime u „Udruženje sunita za islam i džihad.“ Osnivač organizacije je Mohamed Jusuf. Najpre su regrutovati nezaposleni građani, oni koji bi napustili školovanje, ali i akademici. Razlog: njihovo obrazovanje nije moglo da im ponudi izlaz iz siromaštva. Stoga bi najpre spalili svoje diplome – u znak protesta protiv socijalne nejednakosti na severoistoku Nigerije i pridružili se pokretu.

Uspon: lider spreman na nasilje

U godinama nakon osnivanja, pobunjenici su napadali državne institucije. Jula 2009, dolazi do otvorenih borbi u Maiduguriju, nakon što je policija uhapsila jednog pripadnika ovog pokreta. U tim sukobima gine 800 ljudi, Jusufu koji se nalazio u pritvoru policija oduzima život. Upućeniji veruju da je to bilo prelomno. Nakon toga pokret Boko Haram pribegava sve većem nasilju. Tokom meseca Ramadana, teško naoružani pobunjenici napadaju zatvor i oslobađaju nekoliko stotina Boko Haram boraca. Od tada redovno dolazi do okršaja, napada i ubistava. Na meti su crkve, državne institucije. Pokret predvodi Abubakar Šekau. On diriguje borbama na severu zemlje, ali i u nigerijskom glavnom gradu Abudži. Veliko siromaštvo i nezaposlenost u severnoj Nigeriji olakšavaju regrutaciju novih boraca. Nigerijske snage bezbednosti nisu dorasle teško naoružanim teroristima. Od 2011. godine, policija i vojska zajedno se suprotstavljaju Boko Haram borcima. Vlada je proglasila vanredno stanje, pre svega u oblastima na severoistoku zemlje – Jobe, Borno i Adamava. Avgusta 2014, Abubakar Šekau okupirane delove zemlje proglašava svojim kalifatom. Hiljade mrtvih, stotine hiljada raseljenih – islamistički teror poslednjih godina poprima sve veće razmere. U aprilu iste godine, Boko Haram upada u školu u gradu Čibok i kidnapuje više od 200 đaka. Vest o tome je inicirala pokretanje međunarodne kampanje #BringBackOurGirls (vratite nam naše devojke).

Protivnik: zapadne vrednosti

Nigerijski islamistički teror, u međuvremenu je ozbiljno shvaćen i van zemlje. Sjedinjene Američke Države smatraju da je Boko Haram povezan sa međunarodnom terorističkom organizacijom Al Kaida. Veze postoje i za teroristima u Magrebu (AQMI) i sa Al-Šabab milicijom u Somaliji. Krajem 2013, SAD Boko Haram stavljaju na listu terorističkih organizacija. Raspisana je poternica, a ponuđena je i novčana nagrada od sedam miliona dolara za lidera pokreta. Da li međunarodne pretnje mogu da pomognu u borbi protiv Boko Harama, ostaje pod znakom pitanja. Islamisti u Nigeriji govore o uplitanju međunarodne zajednice u unutrašnja pitanja – što u njihovim očima samo dodatno potvrđuje neprijateljsku sliku o Zapadu.