Bogato selo, siromašni grad

Nemačka 25 godina posle pada Berlinskog zida. Područje bivšeg DDR-a se tokom proteklih decenija značajno izmenilo. Za to vreme, u istočni deo Nemačke slilo se mnogo novca. Milijarde evra uložene su u infrastrukturu, kako bi se podržale finansijski slabe opštine i savezne države. Šta je ulaganje tog novca donelo stanovnicima? Da li su razlike između istoka i zapada Nemačke još uvek velike?

One, u najmanju ruku, nisu toliko velike kao što se misli, kaže Mihael Hiter, direktor Instituta nemačke privrede (IW) u Kelnu koji je u ponedeljak (25.8.) objavio studiju o siromaštvu u Nemačkoj. On je došao do zaključka da se pažljivo mora sagledati šta ljudi u Nemačkoj od svojih neto prihoda zaista sebi mogu da priušte. Na taj način došlo se do potpuno novih pokazatelja.

Borba protiv siromaštva mora se voditi u gradovima

U udaljenim delovima istočne Nemačke troškovi života nisu veliki kao u zapadnom delu zemlje. To znači da ljudi na istoku sa manjom zaradom sebi više toga mogu da priušte. U Nemačkoj se siromašnima smatraju svi oni čija je mesečna neto zarada manja od 870 evra. Sa tim novcem se na istoku zemlje bolje živi nego na zapadu. Samcu u Minhenu potrebno je 1.030 evra da bi sebi priuštio standard prosečnog stanovnika Nemačke. Minhen je pak jedan od skupljih gradova.

I baš na tome počiva Hiterova analiza: velike razlike ne nastaju na relaciji istok-zapad, već na relaciji selo-grad. On je ubeđen da se „politika borbe protiv siromaštva mora voditi u velikim gradovima“. „Imažemo problem ako se ne skoncentrišemo na velike gradove“, smatra šef Instituta iz Kelna.

Koncentrisati se na rizične grupe

Rizične grupe u gradovima najčešće su nadproporcionalne, pokazuje studija: „Nezaposleni, samohrani roditelji, porodice imigrantskog porekla u kojima su primanja tipično niža“, smatra Hiter – to su grupe na koje se nemačka politika mora koncentrisati da bi se efikasno borila protiv siromaštva.

To bi značilo da bi Pakt solidarnosti, kojim se istočnim Nemcima do 2019. garantuje podrška od nekoliko milijardi evra godišnje, trebalo ponovo preusmeriti od ruralnih regiona na istoku ka velikim gradovima poput Kelna ili onih u Rurskoj oblasti.

Institut za privredu Nemačke ustanovio je da se problem u gradovima tokom prošlih godina pogoršao. Stanovnici gradova od prosečno zarađenog novca sebi mogu manje toga da priušte od stanovika u ruralnim područjima, u kojima je platežna moć ostala stabilna. Na selima, prema rezultatima studije, 14 procenata stanovnika nema potrebnu platežnu moć, a u gradovima je takvih 22 odsto. Naročito loše je u gradovima poput Kelna, Dortmunda i Duisburga, ali i u Frankfurtu na Majni ili u Hanoveru.

Zbog jednih se ne smeju izneveriti drugi siromašni

Politikologa Kristof Butervegea najnovija studija pomalo iznenađuje. Savez karitativnih organizacija je u svojim izveštajima već godinama upozoravao na to „da je život u Minhenu skuplji nego u nekom selu u saveznoj državi Meklenburg-Prednja Pomeranija na istoku Nemačke. Ako se situacija poredi unutar nekog velikog grada dolazi se do zaključka da su socijalne razlike između neke četvrti sa vilama i siromašnih kvartova mnogo veće u velikom gradu nego između grada i sela.“

Butervege ne veruje da je Institut nemačke privrede iz opisanih problema izvukao odgovarajuće zaključke: „Ne smeju se zanemariti siromašni stanovnici Dortmunda, Duisburga i Bremerhafena zbog siromašnih na istoku Nemačke, kojih inače još uvek ima dosta.“ Na istoku su primanja i dalje suviše mala. Cilj je, kako ističe Butervege, da se širom Nemačke povećaju sva primanja koja su preniska.

Institut iz Kelna je blizak privrednicima, smatra Butervege, i nema interesa za tako nešta – naprotiv. U Institutu nemačke privrede smatraju da je minimalna satnica od 8,50 evra na teritoriji cele Nemačke suviše visoka za istočnu Nemačku. „Za istočnu Nemačku bi bila dovoljna minimalna satnica od 7,90 evra“, istaknuto je u studiji. „Ako bismo to uradili, onda bismo zacementirali socijalnu nejednakost“, kaže taj politikolog. Da bi se siromaštvo iskorenilo – mora se govoriti i o bogatstvu u Nemačkoj i o tome kako da se ono ravnopravnije raspodeli.